ПОВРАТАК ПРИРОДНОМ ПОРЕТКУ: Скулптура шаље сигнал да смо се склонили од логичног реда и ушли у један други однос

ЈЕДНА скулптура, којa мери нешто што је на први поглед немерљиво, попут квадратуре круга, чини изложбу "Сигнали" Александра Глигоријевића.

Фото В. Данилов

Београдски вајар, школован у Лос Анђелесу (дипломирао на одсеку за скулптуру и дизајн на Санта Моника колеџу у Калифорнији, у класи професора Џорџа Хермса 1996) представио је овај рад у Ликовној галерији Културног центра Београда: у белом простору, под белим светлом које се спушта одзго... Сведено.

- Одлучио сам се само за један објекат да би гледалац могао да се фокусира на њега - објашњава уметник који је своја дела, поред Србије и САД, излагао и у Холандији и Швајцарској. - Чине га круг, симбол савршенства, склопљен у објекат који је у форми коцке. Кругова има у природи, а правих углова нема, јер их је човек измислио. Зато је ова скулптура симболички, метафорички, позив на повратак природном реду.

Фото В. Данилов

Игре са парадоксима увек су биле изазов за овог аутора, а спајањем неспојивог, прављењем коцке од кругова у овом делу стигао је до апсурда.
Сама реч "Сигнал" из имена изложбе, наглашава саговорник, готово на свим језицима има исто значење:

- Сигнал је почетни импулс у комуникацији, а до њега сам дошао преко аларма, који је стање узбуне. Све су ситуације у нашем животу алармантне, и све алармантније. Склонили смо се од природе, од логичног реда и ушли у један други однос, са самима собом и са светом. Ово је сигнал да се вратимо у то природно стање. И сам овај уметнички објекат може да шаље сигнал на све стране, склуптура у центру галерије, управо га емитује, на свих 360 степени.

Једну од награда, која је прошле године додељена на Филмском фестивалу у Венецији, урадио је управо Глигоријевић у сарадњи са вајарем из Напуља, Микелеом Јодичем, а на иницијативу кустоскиње Наташе Радојевић.

Фото В. Данилов

- Ја сам извео физички објекат, а он је додао један допунски концепт са отисцима, и то је било јако запажено - открива наш вајар. - Увек ми је драго када Италијани обрате пажњу на моју уметност, јер је тамо настало све што је лепо.
Школујући се у САД, како нам прича, ослободио се европског односа према уметности, који је "увек мало ригиднији, канонски наметљив":

- У Америци вас пуштају да се развијате без утицаја. Нема збуњивања. Нормално, има и тешких задатака, и целог поступка и метода, педагошког и образовног, на високом нивоу, али је однос према студенту другачији. Овде сам студирао историју уметности. Та катедра је код нас била јако добра, занимљива, слободна, са великом разменом идеја, добро организована. Што се саме Академије тиче, претпостављам да бих је уписао, али не знам да ли бих је завршио, односно да ли бих успео да се сложим са свим оним што је тамо постављено као задатак.

Фото В. Данилов

Запитан да упореди оно што се дешава на светској и домаћој сцени, одговара:

- Естетика је постала мање битна, свуда се наметнуо контекст, а најдискутабилније је колико ту квантитет заиста подржава квалитет. Уметност се развија онако како она тежи. Ми је не можемо зауставити. Она је асоцијација за слободу. У Србији има интересантних индивидуалаца, али нема сцене.

Чини ми се да генерално сцена нестаје, као потреба људи да се групишу у неком периоду. Једноставно, свако иде неким својим путем.

Постоје нека преклапања, у одређеном моменту људи се окупе око неког пројекта, али се то тешко може консолидовати као сцена, у параметрима како се то доживљавало до пре само двадесетак година - закључује Глигоријевић.

Препоручујемо

Друштво

4 9

РУСКИ ВАЈАР О РЕМЕК ДЕЛУ КОЈЕ ЋЕ КРАСИТИ БЕОГРАД: Објаснио како је спречена једна велика грешка (ВИДЕО)

20. 08. 2020. у 20:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације