Култура

СПАСАВАЊЕ ПЛАНЕТE: У Парку скулптуре МСУ први део међународне поставке "Ефекат прегледа"

М. КРАЉ

03. 10. 2020. у 07:52

ДА би описао како из перспективе астронаута, који су је посматрали из свемира, изгледа Земља, својевремено је Френк Вајт, одабрао термин - "ефекат прегледа", којим је и именовао књигу објављену 1987.

СПАСАВАЊЕ ПЛАНЕТE: У Парку скулптуре МСУ први део међународне поставке Ефекат прегледа

Исто име искористили су историчари уметности и кустоси Бланка де ла Торе и Зоран Ерић, за велику међународну поставку намењену музеју на београдском Ушћу, а чији поглед је такође усмерен ка Плавој планети, тражећи за њу - еколошку правду.

Пандемија короне, нажалост, одложила је ову поставку за следећу годину (од 19. јуна до 20. септембра), а њена својеврсна "увертира" започела је у петак у Парку скулптура, испред Музеја савремене уметности. Претходницу велике изложбе, која ће под кров МСУ довести радове више од педесет уметника из целог света, чине скулптуре, инсталације, мурали. У овом, првом делу "Ефеката прегледа" заступљени су уметници Регина Хозе Галиндо, Анка Бенера и Арнолд Естефан, Маркус Хислајтнер, Кинга Кјелжинска, Томас Колбенгтсон, Елена Лавелес, Теа Макипа, Мери Метингли, Ана Морено, Бранислав Николић, Мирко Николић, ПСЈМ, Шкарт, Мариеле Виделер, Тања Вујиновић.

Изложба испред Музеја, заправо је почетак пројекта који ће се развијати током целе године, а подразумева рад са уметницима у јавном простору, рад са заједницом и еколошким инцијативама, објаснио је Зоран Ерић. Иначе, Ерић и Блака де ла Торе већ су, уз Шејмуса Килија, пре неколико година, сарађивали на пројекту "Невидљиво насиље", који се одвијао у Београду, Баскији и Салцбургу.

Изложба ће у средиште пажње поставити уметнике и гледишта која се према животној средини односе с поштовањем, насупрот надмености и охолости које одликују савремено друштво, истичу аутори. Радови уметника ће се бавити како проблемом еколошке правде, тако и везама између климатских промена и других облика неправде (родне и расне припадности, корпоративног империјализма, староседелачког суверенитета и значаја деколонизације и измештања човека из средишта света).

Овим темама, према речима шпанске историчарке уметности, пројекат ће се бавити у шест одвојених целина, својеврсних еко-лабораторија, који ће носити називе: род, раса и колонијални траг; водоутопије; без ивица (проблем екологије земљишта); поуке страоседелаштва; након антропоцена (постхуманизам, анимизам и многострукост врста живог света); повратак у будућност (футурологија и спекулативни реализам).

У тражењу одговора на та сложена питања везана за забрињавајућу будућност планете, неће бити укључени само уметници, већ и институције из свих делова света. Између осталих свој удео у пројекту даће музеји, институти, галерије из Лођа, Мексико Ситија, Сијетла, Франкфурта, Мајамија, Јоханезбурга...

СВОЈИМ КОЛИМА ИЗ БЕЧА

УПРКОС свим епидемиолошким мерама и ризицима, аустријски уметник Маркус Хислајтнер, чији рад је постављен испред МСУ, није пропустио прилику да лично присуствује лансирању "Ефекта прегледа". Својим колима запутио се из Беча у Београд, како би присуствовао отварању изложбе.