Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија "Милан Туцовић", Пожега, октобар

Дејан Ђорић

13. 10. 2020. у 14:51

Каљиостра су проучаваоци окултизма сматрали последњим великим магом модерних времена.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија Милан Туцовић, Пожега, октобар

Познавао је Казанову, осведоченог окултисту, за чије се "Мемоаре" показало да су све истинитији, што су више проучавани. Ту се стичу елементи за другачије виђење идеја, мисли и хтења цртача и вајара Михајла Геруна. Многи упућени у духовне науке, од кинеских до европских зналаца, тврде да постоје односи у времену, изравни утицаји, духовно братство о коме говоре надреалисти и Медиала.

Сабраћа се препознаје у вековима и довикује кроз време. Каљиостро је био неописиво вешт са пером и четкицом на камерном формату папира, али се поверено му осликавање велике таванице завршило фијаском. Тако је и Герун значајни српски цртач, који задире у мистику, сваки његов потез може да буде вид тауматургије - чаробњаштва као и чудесног лечења и уцеловљења бића. На Гетеа је огроман утисак оставио сусрет са Каљиостром, на доктора Џона Дија са Едвардом Келијем, Мадам Блавацки је био близак пуковник Олкот. Скоро сваки езотеричар има понеки кључни сусрет са себи сличним. Када је ученик спреман, појављује се учитељ.

То је био Сократ за Платона, Пушкин за Гогоља, Флобер за Мопасана, Теофил Готје за Бодлера, Илија Савић за Леонида Шејку, Шејка за Тикала, Александар Лончар за Драгоша Калајића. У Геруновом животу огроман значај има цртач и професор Драган Лубарда, теолог цртежа.

У уметности се подразумева ерос, ликовно стваралаштво пре свега је еротски, чулни чин додиривања материје. Сумња се да је Винсент ван Гог јео боје, толико је хтео да уђе у своју слику и доживи је, ако је то тачно, узимао је боју као хостију, вид иницијације. Цртач исто тако духовно појми свој свет јер је цртеж сам основ, кичма целе ликовне културе, угаони камен грађевине. Вајар се опија материјом, савлађивањем њеног отпора, освајањем тела скулптуре, у које скоро еротски продире.

Таутолошки, да истим сведочи исто, Герун још уз сву своју љубав и нежност које улаже у скулптуру, ваја и црта еротске форме. Оне изведене у бронзи су изазовне, међутим, његове дрвене скулптуре, веома ретко представљане због опасности од оштећивања, долазе у ред најизврснијих европских домета те врсте, у рангу Бранкушијевих, Арпових, дела раног Ђакометија и Хулија Гонзалеса. Цртежом и вајарском формом, овај творац из Панчева плете своје танко предиво као Лаза Костић плетисанке, баје над цртежом и зачарава га.

Ретко ко је у историји новијег цртежа зашао у ирационалну страну цртајући само једну жабу (Аутопортрет), а још мање њих је са толико пажње и љубави, осећањем за површину и тактилност третирало скулптуру као тело жене. Ми не слутимо и не знамо каква блага имамо, који мајстори ходе међу нама, а име једног од тих великих волшебника је Михајло Герун.