ЕРИХ ФРОМ: Нахрањени роботи

МОЖЕ се без претеривања рећи да знање о великим идејама које је човечанство створило никада није било раширеније у свету него што је то данас, и да идеје никада нису биле неутицајније него што су данас.

Ерих Фром / Фото Википедија

Идеје Платона и Аристотела, пророка и Христа, Спинозе и Канта познате су милионима људи у образовним класама Европе и Америке. Предају их у хиљадама установа високог образовања, а неке од њих се проповедају свуда у црквама свих вероисповести. И све то у свету који следи принципе необузданог егоизма, који гаји хистерични национализам, и који се припрема за безумно масовно убијање. Како се може објаснити та противречност?

Идеје никада не утичу дубоко на човека ако се предају само као идеје и мишљења. Када се преносе на тај начин, идеје обично замењују друге идеје; нове мисли замењују старе мисли; нове речи замењују старе речи. Али све што се догађа је промена појмова и речи. Зашто би било другачије? Веома је тешко да човека дотакну идеје, да схвати истину. Да би то постигао, човек мора савладати дубоко укорењени отпор инерције, страх да не погреши или да не одлута од стада. Само се упознати са другим идејама није довољно, чак иако су те идеје суштински исправе и моћне. Али идеја стварно утиче на човека ако је живи онај који је предаје; ако је учитељ оличава; ако се идеја отеловљује у њему. Ако човек говори о идеји понизности и јесте понизан, онда ће они који га слушају разумети шта је то понизност. Неће само разумети, него ће веровати да он говори о стварности а не да само изговара речи. Исто важи за све идеје које човек, филозоф или религијски учитељ покушава да пренесе.

***

Зато се просечан човек осећа несигурно, усамљено и депресивно; он пати од одсуства радости усред обиља. Живот за њега нема смисла; нејасно је свестан да смисао живота не може бити у томе да се буде само "потрошач". Не би могао поднети суморност и бесмисленост живота да није чињенице да му систем нуди бројне путеве бекства - од телевизије до средстава за смирење - који му омогућују да заборави на то да губи све више од тога што је вредно у животу. Упркос свим супротним слоганима, ми смо све ближи друштву под влашћу бирократа који управљају масовним човеком: добро нахрањеним, збринутим, дехуманизованим и депресивним. Производимо машине које су попут људи и људе који су попут машина. То што је пре педесет година била највећа критика социјализма - да води у униформисаност, бирократизацију, централизацију и безушни материјализам - јесте стварност данашњег капитализма. Говоримо о слободи и демократији, док се све већи број људи плаши одговорности слободе и радије бира ропство добро нахрањеног робота; ти људи не верују у демократију и доношење одлука радо препуштају политичким експертима.

Створили смо распрострањени систем комуникација путем радија, телевизије и новина. Али уместо да су информисани о политичкој и друштвеној стварности, људи су дезинформисани и индоктринирани. Постоји степен униформисаности у нашим мишљењима и идејама који би се веома лако могао објаснити када би то био резултат политичког притиска и страха. Ствар је у томе што се сви слажу "добровољно", упркос чињеници да наш систем почива управо на идеји права на неслагање и отворености за различита мишљења.

***

Образовање, од основног до високог, достигло је врхунац. Али иако добијају више образовања, људи имају мање разума, моћи суђења и убеђења. У најбољем случају, њихова интелигенција је побољшана, али њихов разум - то јест, њихова способност да продру кроз површину и разумеју фундаменталне силе индивидуалног и друштвеног живота - све је сиромашнији. Мишљење је све одвојеније од осећања, а сама чињеница да људи толеришу опасност од атомског рата која лебди над целим човечанством показује да је модерни човек достигао тачку у којој се мора довести у питање његово ментално здравље.

***

Слобода значи многе ствари многим људима. Да ли под слободом мислима на слободу од - слободу од диринчења, монотоније и глупости мануелног рада, слободу од ирационалног ауторитета шефа или надзорника, слободу од експлоатације? или пак мислимо на слободу за: слободу да активно учествујемо у радном процесу или да уживамо у раду? Наш појам слободе данас је у суштини негативан: то је слобода од а не слобода за, зато што се углавном бавимо оним против чега смо а не оним за шта смо - против кога треба да се организујемо а не за шта живимо.

(Одломци из књиге "О непослушности", издавач "Градац К")

Препоручујемо

Култура

1 1

ПРВИ ПУТ НА СРПСКОМ: Сви Хандкеови есеји

11. 09. 2020. у 23:03

Култура

0 0

Велики број концерата, мајсторских курсева, представа и изложби у организацији српске диве Анастасије Холц

10. 10. 2020. у 16:15

Култура

0 1

У НОВОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА "КУЛТУРА": О неговању даривања и представама људског тела у хришћанству

01. 10. 2020. у 23:51

Култура

0 1

БИЈЕНАЛЕ У ПАНЧЕВУ: “Смрт уметности, живела уметност”

29. 09. 2020. у 17:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације