Култура

ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда "Десанка Максимовић" свечано уручена Томиславу Маринковићу

Д. Бт.

14. 10. 2020. у 21:57

У АТРИЈУМУ Народне библиотеке Србије у среду је свечано додељена угледна награда "Десанка Максимовић" за укупан допринос српској поезији, чији је овогодишњи добитник Томислав Маринковић (1949), који, иначе, живи у Липолисту код Шапца.

ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда Десанка Максимовић свечано уручена Томиславу Маринковићу

Статуету са ликом омиљене песникиње и Повељу уручила је Светлана Шеатовић, управник Десанкине задужбине и председник жирија у коме су били и: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић и Соња Веселиновић.

- "Речита тишина" Маринковићеве поезије савременог читаоца доводи до заборављених вредности наше цивилизације у сталном убрзању света. Сасвим тиха личност песника обележава и његову поезију, без наметљивости, сувишних речи и позерског става. Његова поезија помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић, оствареном у влатима траве, цвркуту птица и гласовима сасвим обичних људи њеног ваљевског краја - рекла је Шеатовићева.

Истакавши како књижевна критика још није изрекла оно што је давно учинила читалачка публика, видевши у Десанки класика националне књижевности и једну од водећих фигура српске културе 20. века, Маринковић је понудио одговор на питање зашто је њено стваралаштво постало неодвојиво од народа коме припада:

- Њено песничко биће је судбину народа и његову историју преузело на себе, и том задатку служило марљиво и са нескривеном љубави и поносом. Она је песникиња велике доброте, оне душевне лепоте коју је исијавала и према људима, и према природи, и према Богу, па је и њена поезија са распоном који се протеже од лирског до рефлексивног, универзална химна љубави.

Лауреат је указао на два тока у Десанкином песништву - на родољубиву лирику која је највише дошла до изражаја у "Крвавој бајци", која је остала високи морални и хуманистички стуб српске поезије, и на мотиве природе у којој се налази веза са прошлошћу и непресушна радост живљења садашњег тренутка.

Десанкине и Маринковићеве песме читала је глумица Рада Ђуричин.

О ЋОПИЋУ

ОНО што је Десанка Максимовић написала у предговору "Изабраним причама" Бранка Ћопића, добрим делом се може узети и као скица за њен лични песнички и људски портрет - рекао је Маринковић. - Она каже да Ћопић "своју славу не дугује само лепоти стила, добром језику, већ највише што воли људе и то воли највише оне којима је љубав најпотребнија; децу, старе и напаћене, судбином уцвељене и сањалице. Воли људе свог завичаја".