''БУХИНА'' БАЈКА О ОБНОВИ ЧЕКА СРЕЋАН КРАЈ: Седам деценија нашег најстаријег позоришта за децу стално међу странце слављеничке монографије
ПОЗОРИШТЕ "Бошко Буха" треба да негује бајку. Уколико децу не будемо учили да будни сањају и да следе своје снове, шта ће од њих бити?
Фото Из монографије/архива
Записала је легендарна Донка Шпичек (1933-2016), некадашњи оперативни директор дечјег позоришта са Трга Републике. А Јован Ћирилов сматрао је да није имао среће што у ово позориште није долазио док је био мали: "...али сам се често, у "Бухи" осећао као дете, радовао се и навијао за његове јунаке на сцени, заједно са децом и родитељима Београда."
Према речима редитеља Дејана Мијача: "Глумци у 'Бухи' су спремнији да раде, оријентисани су да употребе све што им је могућност, што у драмском позоришту често није случај. У 'Бухи' они стално крећу од нуле, улажу све, без питања да ли се ради о кореографији, певању..."
"Госпођа министарка", Фото Из монографије
Сва ова запажања, као и многа друга, која су изнели великани домаћег театра, попут Арсенија Јовановића, Мирослава Беловића, Миње Дедића, Љубомира Драшкића, Паола Мађелија и многих других, нашла су се у монографији, чијим је објављивањем, минуле недеље, обележена седамдесетогодишњица нашег најстаријег позоришта за децу. Међу странице књиге, коју су осмислиле и уредиле Милена Деполо и Ана Јанковић, сабрани су сви сценски успеси "Бухиног" ансамбла, али и многобројни покушаји да кућа, коју је основала Гита Предић Нушић, добије стабилан кров над главом. И јубилеј су славили као подстанари у Театру "Вук", чекајући крај још једне обнове.
ЗАЈЕДНИЧКА И ЛЕТОВАЊА
СВОЈА сећања, као учесник и сведок, у монографији је поделио и Михаило Тодоровић Кепа, глумац који је на овој сцени био од њеног оснивања, као једанаестогодишњи дечак.
- "Буха" је једино позориште у Југославији, које је имало своје летовалиште... - присетио се између осталог.
- Прво смо летовали на Лопуду, у једној предратној вили у шуми. Била је закупљена само за "Буху".
"Легенда о Бошку Бухи", Фото Из монографије/архива
У тексту - "Буха" ни на небу ни на земљи - вечна реконструкција једног театра, Ана Јанковић, између осталог наводи:
- Као на почетку, тако и сада седам деценија касније, ово позориште је, по Ршумовим речима, "освајало непогрешиво срца деце и награде одраслих". Надајмо се да, ипак, нећемо чекати да прође сто Грданиних година већ да се ближи тренутак када ће се скинути чини и све доћи на своје место... Позориште "Бошко Буха" је сан који, једног дана треба да добије свој темељ на земљи.
"Снежна краљица", Фото Из монографије/архива
Према мишљењу актуелног управника "Бухе", Игора Бојовића, и у овој монографији се прошлост и садашњост спајају као у бајци. Она обухвата и историју и сећања, пролази кроз реперетоар за велику и малу децу (у свих седамдесет сезона). Подсећа и на све оне који су били на кормилу куће од Гите Предић Нушић, Ђурђинке Марковић, Михаила Фркића, преко Љубивоја Ршумовића, Ненада Ненадовића, Бошка Ђорђевића, Милорада Мандића Манде до Игора Бојовића.
- И кад пецка "Буху" воле - тврди Ршум, који је средином осамдесетих покренуо Вечерњу сцену. - Слабо се зна да је текст "Голубњаче" наручило позориште "Бошко Буха". Не памти се да је цео културни, а посебно позоришни Београд стао у одбрану представе "Класни непријатељ" коју је Градски комитет Савеза комуниста Београда хтео да забрани 1986. године... "Буха" се не такмичи са другима, такмичи се са собом. А све под слоганом "Више игре, више духа, Позориште Бошко Буха".
НУШИЋЕВО "МАЛО ПОЗОРИШТЕ"
БЕЛЕЖЕЋИ предисторију "Бухе", Милена Деполо подсећа да је још 1904. Бранислав Нушић са учитељем Михаилом Сретеновићем основао први тетар за децу код нас - "Мало позориште". Потом је његова ћерка са својим супругом Миливојем Предићем и брачним паром Софијом и Живојином Вукадиновић, покренула "Роду" 1937, али је 1941. Гита Нушић одбила сарадњу са окупатором и Недићевом влашћу и позориште је распуштено. Тек по ослобођењу, на њено инсистирање, Пионирско културно- уметничко друштво "Бошко Буха" прерасло је у професионално позориште 1950. године.
Део монографије су и текстови писаца који су током деценија трагали за модерном бајком - од Бошка Трифуновића (1920-2004), Александра Поповића (1929-1996), Миодрага Станисављевића (1941-2005), преко Ршума, Иване Димић, Стевана Копривице, Игора Бојовића, до Милене Деполо.
"Петар Пан", Фото Из монографије/архива
Препоручујемо
ПРИЧА О БЕЗУСЛОВНОЈ ЉУБАВИ: На сцени позоришта лутака биће изведена "Бела грива"
14. 10. 2020. у 17:06
ПОЗОРИШНА СМОТРА „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ У БИЈЕЉИНИ: Завесу подиже Звездара театар
13. 10. 2020. у 13:30
ГОСТУЈЕ "КАТАБАЛКАН": Још једна представа с редитељским потписом Ирфна Менсура
13. 10. 2020. у 13:22
ФЕДРАС ПОД МАСКАМА: Због епидемије капацитет позоришне сале биће сведен на трећину
13. 10. 2020. у 13:17
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Три НАЈБОЉА ФИЛМА свих времена по избору Ирфана Менсура (ВИДЕО)
ГЛУМАЦ се намучио, али је на крају издвојио своје фаворите!
16. 12. 2024. у 10:40
ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE
НОВА филијала Adriatic банке отворена је данас у пословно-стамбеном комплексу Skyline у Београду, а корисници ће у модерном амбијенту моћи да остваре многобројне услуге које ова банка пружа.
13. 12. 2024. у 10:00
ОСАМ ГОДИНА МЛАЂИ Овај Србин је муж Ведране Рудан: "Променио ме је набоље" (ФОТО)
ДАНАС живе у складом браку.
15. 12. 2024. у 19:07
КОЛИКО ПЕЧЕЊЕ МОЖЕ ДА СТОЈИ У ФРИЖИДЕРУ: Ово је прави рок трајања - многи се изненаде
СКЛАДИШТЕЊЕ хране доноси многа питања и забринутост, посебно када је реч о месним производима. Свака врста меса има свој рок трајања у фрижидеру или замрзивачу.
16. 12. 2024. у 08:36
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ: "Шотра ми је дао улогу да бих отплатио кредит"
ЧУВЕНИ редитељ Здравко Шотра представио је монографију "Мојих 500 глумаца" међу чијим страницама се нашао и Војин Ћетковић. Овај глумац је прве глумачке кораке направио уз Шотру и остао му веран током целе каријере.
15. 12. 2024. у 20:03
ФИЗИЧКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ У "ЗВЕЗДАМА ГРАНДА" Цеца открила: "Нема шта ми нису радили"
"НЕМА шта ми нису радили!"
15. 12. 2024. у 21:02
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Најновије из рубрике
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну
У МУЗИЧКО-ПОЕТСКОЈ жанр слици, позоришној верзији снимања романтично-хумористичног немог филма Чарлија Чаплина "Светла велеграда" (1931), кореограф Амалија Бенет, редитељ Никита Миливојевић и композитор Теодорос Оикономоу су замрзли у сценском времену харизму највећег малог човека у историји кинематографије.
16. 12. 2024. у 06:45
СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ТИШМЕ: Свечаност у Матици српској 16. децембра
У Малој сали Матице српске, 16. децембра у подне, одржаће се свечаност у част истакнутог књижевника Александра Тишме, поводом стогодишњице његовог рођења.
15. 12. 2024. у 07:30
ЈУБИЛЕРНА "ЧИСТА КУЋА": Педесето извођење комада Саре Рул у Атељеу 212
ПРЕДСТАВА "Чиста кућа" имаће јубиларно, педесето извођење вечерас на Сцени "Петар Краљ" Атељеа 212.
15. 12. 2024. у 06:45
"ПРЕОБРАЖАЈ" ЗА 21. ВЕК: Славно дело Франца Кафке, у режији Марка Торлаковића на сцени "Студио Ћирилов" ЈДП
ПРВА премијрера на сцени "Студио Ћирилов" Југословенског драмског позоришта, сутра, у недељу 15. децембра, у 20.30 часова биће Кафкин "Преображај" у драматизацији и режији Марка Торлаковића.
14. 12. 2024. у 08:00
ЦУЦА И БОГДАН: Музејска представа у Спомен - збирци Павла Бељанског
МУЗЕЈСКУ представу Театра младих "Мишоловка" , под називом "Цуца и Богдан. Неизречено." , публика ће имати прилику да види данас у новосадској Спомен збирци Павла Бељанског.
14. 12. 2024. у 06:30
Коментари (0)