МУЗИКА ЈЕ МОЈА ТЕРАПИЈА: Примадона Радмила Смиљанић о пола века уметничке и три деценије педагошке каријере
ПЕДЕСЕТ година уметничког, те скоро 30 година педагошког рада примадоне Радмиле Смиљанић, испраћено је кроз низ фотографија које чине поставку "Све је било музика", уз мноштво програма, плакета, престижних признања и других њених драгих успомена - а биће обележено и отварањем истоимене изложбе Драгице Гаћеше, од овог петка (у 18 часова) у Музеју Народног позоришта.
Поред пола века Радине блиставе каријере, како на нашој тако и на сценама широм света, фотографије прате период од њеног најранијег детињства у Бањалуци, ратних дана, школовања у Београду и Сарајеву, љубав и брак са Браниславом Мијаиловићем, сазревање њиховог сина Николe, такође успешног оперског певача и професора, као и њен професорски рад на Музичкој академији у Сарајеву, у њеној родној Бањалуци и у Бијељини, београдском Факултету музичке уметности и Академији лепих уметности.
Сопран млађахне Радмиле "запао је за ухо" великом диригенту Оскару Данону, на чији је позив тумачила улогу Фатаморгане у опери "Заљубљен у три наранџе" али и ролу Лизе у "Пиковој дами", током тромесечног гостовања у Барселони. То јој отвара врата Народног позоришта, где дебитује 13. марта 1968. године улогом Леоноре у Вердијевом "Трубадуру" - и где ће током само две године отпевати девет улога првог сопранског фаха.
- То гостовање у Барселони било је и својеврсни, најважнији тест који је "положио" мој тада новопечени муж јер сам, уместо са њим, "медени месец" провела са маестром Даноном. Но, супруг је схватио величину и значај тренутка, а толеранцију је непрестано доказивао током предстојећих пола века брака, дајући ми ветар у леђа својом подршком - открива уметница, којој су вокалне способности и глумачке креације отварале врата свих водећих оперских кућа у свету.
Партнери су јој били бројни великани, међу којима и Ди Стефано, Дел Монако, Доминго и Карерас... Друговала је са Лучаном Паваротијем, али се никада нису нашли заједно на сцени. Међутим њен син Никола Мијаиловић је после победе на Паваротијевом такмичењу у Филаделфији, имао част да наступи са њим у "Боемима".
- Павароти има огромне заслуге за популаризацију опере, "спуштање" наше уметности међу народ. Једини ми је измакао од три велика тенора, али то што је певао са мојим Николом, значи ми чак и више. "Сакрила" сам се тада током њихове пробе у Филаделфији, на коју је улаз био најстроже забрањен, мислећи да сам успела да "зафркнем" Лучана - све док ми није, када је Никола посебно добро отпевао неки високи тон, Павароти довикнуо "Брава, мама!" - сећа се поносна мајка, коју је немало изненадила одлука седамнаестогодишњег Николе да, после школовања за пијанисту и(ли) диригента, пође њеним стопама:
- Сећам се као данас свог уласка у кућу и његове постиђености када сам га упитала ко је то тако лепо певао крај "Дон Жуана", те Николиног признања да је то био он. Када ми је син рекао "Певање или ништа!", препознала сам сопствену одлучност из тог доба - ни мени није био потребан Стипе Шувар да ме усмери, била сам усмерена ка певању још од маминог стомака.
Радмила је, као ретко која певачица, стигла да запева и са сопственим сином у дуету - будући да се она сјајно "држала" а Никола рано и брзо сазревао, забележене су и њихове заједничке интерпретације оперских дуета, уз вођство маестра Бојана Суђића, на диску који заслужује реиздање као можда јединствен у свету. Добитница је награде за најбољу интерпретацију дела Јаначека - чија је "Јенуфа", односно насловна рола у тој опери, за Радмилу означила велику прекретницу у каријери, а проглашена је и најбољом интерпретаторком Марженке у "Проданој невести". Много је и концертирала, никада не пристајући на то да је концертна активност предвиђена за певаче мањег дара и домета, те је оставила дубок траг и концертима у "Лисинском" и наступима на Дубровачким летњим играма - чак каже да су јој ти концерти "спасли уметничку душу".
- Музика је, уз одласке у цркву, моја психотерапија. Запевам, за себе, лакши репертоар, песме попут "Кад би ове руже мале", обожавам да певам и слушам француске шансоне и мог омиљеног Тома Џонса - открива примадона, певајући хитове "Битлса" и My Way уз свирку сјајних скадарлијских музичара.
Признања на кило
МНОГИ су се моћници поклонили пред Радиним даром и гласом, шпанска краљица Софија је, очарана њеним наступом са Хором и Оркестром РТС у Мадриду пришла да јој честита - што је забележено на једној од изложених фотографија. А "правих", материјалних признања, медаља и плакета накупило се током пола века толико да се као проблем показало - допремање свега тога у Музеј.
- Награде смо, на крају, моја кућна помоћница и ја до позоришта довукле у колицима за пијацу - смеје се Смиљанићева.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)