СЛОБОДНИ ПОГЛЕД УНЕДОГЛЕД: Саша Панчић о новом циклусу, употреби боје, језику слике, положају самосталног ствараоца
УМЕТНОСТ мора бар у једном сегменту да остане интуитивна, недокучива, сматра Саша Панчић (1965). Аутор присутан више од три деценије на домаћој ликовној сцени, препознатљив по својим црно-белим објектима, многе је изненадио "Погледом унедоглед", изложбом слика великих формата у којима боја има посебно место и смисао, отвореној у београдској галерији "Б2".
Саша Панчић / Фото Зоран Јовановић
- "Поглед унедоглед" је наслов једне од слика и у неком смислу метафора за стваралачку слободу, односно ликовни израз који сам у овој серији урадио и изложио - објашњава уметник, који је на београдском ФЛУ дипломирао сликарство, а потом магистрирао цртеж. - Иако се ова дела разликују од претходних радова, за мене су, према некој унутрашњој логици, само њихов наставак.
Имао је, како каже, потребу да језиком који говори кроз светлост, артикулише одређени простор у равни слике:
- Занимљиво ми је изненађење људи на то што користим боју. Када се присетим почетка рада на овој серији, чини ми се као да ми је почетни циљ и био да измерим ту врсту изненађења - додаје саговорник, који ће се, како обећава, вратити својим црно-белим темама.
Маљевичев квадрат
У УМЕТНИЧКОМ сазревању и формирању много ми је значила руска аванграда - открива Панчић. - Имао сам среће да о њој много разговарам са професором Слободаном Мијушковићем, који је велики стручњак. Унутар многоструких праваца и проблема којима су се они бавили највише сам био склон Маљевичу, због његовог супрематизма, али и синтезе и садржине коју носи његов црни квадрат. Он није испражњен и формалистички направљен. Управо ме је руској авангарди привукло то што ту није све рационализовано.
Језик којим се у својим делима служи Панчић припада апстракцији, али је, према његовом мишљењу, то нешто што је у сликарском смислу и даље класична уметност:
- Ослобођен сам предрасуда да је сад нешто савремено, а нешто није. Нити мислим да је сликарски језик нешто старо и превазиђено. После искуства историјских модерни и постмодернизма, то је апсолутно превазиђено - истиче уметник који се бавио и објектима и филмским записима, "јер и филм говори језиком слике" (Панчићеве експерименталне "покретне слике" учествовале су на фестивалима попут београдског "Кратког метра" или See fest-а у Лос Анђелесу).
Суштина уметности је, уверен је Панчић, у томе да се бави питањима која ће увек бити савремена:
- То су стална преиспитивања појединца у трагању за истином. Уметност јесте у једном делу закорачила у идеологију, политику, ангажованост и то је њено легитимно право. Али нисам од оних који верују да она има ту друштвену моћ да може да промени систем. Својом природом она можда може да предвиди нешто, што је и радила кроз историју. Али не можете да нађете примере да је имала снагу да мења економију, идеологију, покрене револуцију, промени друштво. То није њена улога.
Мишљење нашег саговорника је, да иако уметник није изолован од друштва, његов однос према актуелним стварима не мора да буде дослован:
- Мени експлицитност није језик уметности. Идеологија и политика некада приморавају да се говори њиховим језиком, али он је тренутан. Израз који уметник одабере, било да ли је концептуалан, или класичан - сликарски, вајарски, филмски - требало би да превазиђе временски вртлог. Уколико успе да тај временски фактор сведе на минимум, уметност има шансу да преживи за будућност, да неком ко ће доћи иза нас нешто значи.
На питање може ли да се живи од уметности, Панчић, који је више од 30 година у статусу самосталног уметника одговара: "Преживео сам!"
- Не бих мењао тај свој пут, све и да могу сада. А да је било тешко, било је. То је био мој избор и ту нема жаљења. Многи други људи тешко живе, од чистача улица, преко тесара и зидира до лекара. Сви они имају тежину у својим професијама. Уметници нису изузетак и не волим кад кукају - закључује Панчић.
Препоручујемо
„ПРИЗОРИ – АСОЦИЈАЦИЈЕ“: Изложба познатог врањског сликара у Београду
27. 09. 2020. у 09:51
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Други пишу
Ukrajina gori, PVO u pepelu: Rusi sravnili Patriot sisteme – Zapad u panici
22.07.2025. - 13:00
Прочитајте више
ХАОС! На Маракану стижу навијачи од којих цео Балкан стрепи и који праве боље кореографије од "делија"?! (ФОТО/ВИДЕО)
Ко прави најбоље кореографије на Балкану? Многи балкански навијачи ће рећи - Звездине "делије". Али, ускоро би оне могле да "одмере снаге" са неким ко је и сам импресиван по том питању. А ко је, за многе балканске навијаче, истински страх и трепет.
21. 07. 2025. у 17:00
Јокић и брат се такмичили у шутирању ТРОЈКИ! Шта мислите, ко је победио? (ВИДЕО)
БРАЋА су направила озбиљну фешту, Кинези ово никада неће заборавити!
21. 07. 2025. у 18:18
КО ЈЕ ШВАЈНИЈЕВА БУГАРКА? Мрачне тајне Бастијанове љубавнице - кроз живот је пратиле афере и преваре
БУГАРКА Силва Капитанова, нова партнерка Бастијана Швајнштајгера, иза себе има изузетно бурну прошлост. Сматрају да је она главни кривац за крах брака бивше тенисерке и славног фудбалера.
21. 07. 2025. у 14:42
"ИЗАЗОВНО ЈЕ!" Бастијана питали о разводу од Ане, ево шта је рекао
"ЗА мене лично ово је изазован период у животу."
21. 07. 2025. у 18:51
ДРАМА У КРАЉЕВСКОЈ ПОРОДИЦИ: Рођака (20) нађена мртва, пронађено и оружје - полиција се огласила о смрти студенткиње
ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА Рози, рођака принца Харија и принца Вилијама, пронађена је мртва у породичној кући у Нортону, у грофовији Вилтшир.
22. 07. 2025. у 09:40 >> 14:07
МУЖ МОЋНИЈИ ОД ЉУБАВНИКА: Кристин није варала због пара - него из љубави? 2 милиона евра недавно дали за нову кућу
ПРЕ неколико дана на стадиону "Gillete", док је публика уживала у наступу бенда Колдплеј, једна сцена привукла је посебну пажњу.
22. 07. 2025. у 13:21 >> 13:41
РАСКОМАДАО ТЕЛА ГЕЈ ПАРА, ГЛАВЕ СТАВИО У ЗАМРЗИВАЧ: Пороти се смучило због монструозног снимка, један није дошао на суђење (ФОТО)
КОЛУМБИЈСКИ држављанин Јостин Андрес Москера (35) проглашен је кривим за двоструко убиство у случају који је шокирао британску јавност.
21. 07. 2025. у 18:43
ШОК ПРИЗОР НА ЕВЗОНИЈУ: Човек стигао на границу у ово време, нема живе душе! Ево када да кренете пут Грчке
ЛЕТЊИ одмор за многе грађане Србије и региона започиње у бескрајном реду на граничном прелазу Евзони, на улазу из Северне Македоније у Грчку.
20. 07. 2025. у 11:15
Научници ајкулама спустили мртву краву на 1.629 метара дубине - нису могли да верују шта су рибе урадиле (ВИДЕО)
"ТО ПОКАЗУЈЕ стратегију преживљавања код врста које се не хране усамљено."
14. 07. 2025. у 13:06
Најновије из рубрике
ЉУБИЦА ВРАНЕШ НА ЧЕЛУ ОПЕРЕ: Нова промена у Народном позоришту
СОЛИСТА Београдске опере Љубица Вранеш постала је директорка опере Народног позоришта.
21. 07. 2025. у 20:54
БАНОВО БРДО У ХЕРЦЕГ НОВОМ: Галерија 73 и Клуба писаца Чукарица, заједнички на Сајму књига
НА 9. Међународном Сајму књига у Херцег Новом, први пут, под слоганом "Културна станица Чукарица", представиће се самостално писци и песници са ове београдске општине, и то под окриљем Галерије 73.
21. 07. 2025. у 17:47
ПРИЈЕПОЉЕ "У ФОКУСУ": За поправку кров на Дому културе 12,2 милиона динара
У ОКВИРУ програма "Градови у фокусу" општина Пријепоље добија 12,2 милиона динара за радове на текућем одржавању и поправци кровног покривача Дома културе, једног од најважнијих културних здања у Златиборском округу.
21. 07. 2025. у 17:46
МЕСЕЦ КАО ИЗАЗОВ ЗА МАШТУ: Мисија Апола 11, од пре 56 година, као инспирација за изложбу "Иза хоризонта: замишљање недостижног"
НЕШТО изузетно десило се 20. јула 1969, догађај који се чак и данас, 56 година касније, сматра посебним. На врхунцу Хладног рата и утркивања у свемиру САД и СССР, у коме су Совјети повели лансирајући "Спутњик 1", потом пославши и Лајку, па првог човека и прву жену у свемир, Американци су направили одлучујући корак: Нил Армстронг је прошетао Месецом. И то годину дана после биоскопског приказивања "Одисеје у свемиру 2001" Стенлија Кјубрика.
21. 07. 2025. у 17:46
БОРИО СЕ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Омаж проф. др Зорану Ђерићу на Фестивалу фестивала у Требињу
ВЕЧЕ уочи почетка 68. Фестивала фестивала у Требињу прексиноћ је било обележено сећањем на проф. др Зорана Ђерића (1960-2024), дугогодишњег члана Уметничког савета ове манифестације, уз постхумно представљање његова два дела: "Смисао драме" (театролошке студије) и "Еберечке, еберду", књиге поезије за децу.
21. 07. 2025. у 17:46
Коментари (0)