СЛОБОДНИ ПОГЛЕД УНЕДОГЛЕД: Саша Панчић о новом циклусу, употреби боје, језику слике, положају самосталног ствараоца
УМЕТНОСТ мора бар у једном сегменту да остане интуитивна, недокучива, сматра Саша Панчић (1965). Аутор присутан више од три деценије на домаћој ликовној сцени, препознатљив по својим црно-белим објектима, многе је изненадио "Погледом унедоглед", изложбом слика великих формата у којима боја има посебно место и смисао, отвореној у београдској галерији "Б2".
Саша Панчић / Фото Зоран Јовановић
- "Поглед унедоглед" је наслов једне од слика и у неком смислу метафора за стваралачку слободу, односно ликовни израз који сам у овој серији урадио и изложио - објашњава уметник, који је на београдском ФЛУ дипломирао сликарство, а потом магистрирао цртеж. - Иако се ова дела разликују од претходних радова, за мене су, према некој унутрашњој логици, само њихов наставак.
Имао је, како каже, потребу да језиком који говори кроз светлост, артикулише одређени простор у равни слике:
- Занимљиво ми је изненађење људи на то што користим боју. Када се присетим почетка рада на овој серији, чини ми се као да ми је почетни циљ и био да измерим ту врсту изненађења - додаје саговорник, који ће се, како обећава, вратити својим црно-белим темама.
Маљевичев квадрат
У УМЕТНИЧКОМ сазревању и формирању много ми је значила руска аванграда - открива Панчић. - Имао сам среће да о њој много разговарам са професором Слободаном Мијушковићем, који је велики стручњак. Унутар многоструких праваца и проблема којима су се они бавили највише сам био склон Маљевичу, због његовог супрематизма, али и синтезе и садржине коју носи његов црни квадрат. Он није испражњен и формалистички направљен. Управо ме је руској авангарди привукло то што ту није све рационализовано.
Језик којим се у својим делима служи Панчић припада апстракцији, али је, према његовом мишљењу, то нешто што је у сликарском смислу и даље класична уметност:
- Ослобођен сам предрасуда да је сад нешто савремено, а нешто није. Нити мислим да је сликарски језик нешто старо и превазиђено. После искуства историјских модерни и постмодернизма, то је апсолутно превазиђено - истиче уметник који се бавио и објектима и филмским записима, "јер и филм говори језиком слике" (Панчићеве експерименталне "покретне слике" учествовале су на фестивалима попут београдског "Кратког метра" или See fest-а у Лос Анђелесу).
Суштина уметности је, уверен је Панчић, у томе да се бави питањима која ће увек бити савремена:
- То су стална преиспитивања појединца у трагању за истином. Уметност јесте у једном делу закорачила у идеологију, политику, ангажованост и то је њено легитимно право. Али нисам од оних који верују да она има ту друштвену моћ да може да промени систем. Својом природом она можда може да предвиди нешто, што је и радила кроз историју. Али не можете да нађете примере да је имала снагу да мења економију, идеологију, покрене револуцију, промени друштво. То није њена улога.
Мишљење нашег саговорника је, да иако уметник није изолован од друштва, његов однос према актуелним стварима не мора да буде дослован:
- Мени експлицитност није језик уметности. Идеологија и политика некада приморавају да се говори њиховим језиком, али он је тренутан. Израз који уметник одабере, било да ли је концептуалан, или класичан - сликарски, вајарски, филмски - требало би да превазиђе временски вртлог. Уколико успе да тај временски фактор сведе на минимум, уметност има шансу да преживи за будућност, да неком ко ће доћи иза нас нешто значи.
На питање може ли да се живи од уметности, Панчић, који је више од 30 година у статусу самосталног уметника одговара: "Преживео сам!"
- Не бих мењао тај свој пут, све и да могу сада. А да је било тешко, било је. То је био мој избор и ту нема жаљења. Многи други људи тешко живе, од чистача улица, преко тесара и зидира до лекара. Сви они имају тежину у својим професијама. Уметници нису изузетак и не волим кад кукају - закључује Панчић.
Препоручујемо
„ПРИЗОРИ – АСОЦИЈАЦИЈЕ“: Изложба познатог врањског сликара у Београду
27. 09. 2020. у 09:51
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОПРОШТАЈ ОД ЖИЖЕ: Нико од глумаца - интимна церемонија, у кругу најближих
ЖИЖА Стојановић рођена је 1930. године у Београду, где је и преминула у дому за старе.
30. 06. 2025. у 15:36
"Вратити све албанске криминалце кућама" и речи Рамине бабе католикиње (ФОТО)
"СВАКИ 50. Албанац у Британији је у затвору. Албански премијер нас критикује због Брегзита и каже да је Британија 'на веома мрачном месту', тражећи места за остављање имиграната."
30. 06. 2025. у 19:33
Један од највећих у "ex YU" и Србији, а на пијац по краставце - "поником" (ПАПАРАЦО ФОТО)
ГЛЕДАЈ само право....
30. 06. 2025. у 18:39
Које су то НОВО ОРУЖЈЕ употребили Руси у нападу на Харков: Шта досад знамо о "Черники"?
РУСИ су први пут погодили Харков новим дроном "Черника". То је саопштио градоначелник Игор Терехов на Телеграму, откривајући неке детаље о новом дрону.
30. 06. 2025. у 16:38
После тешких речи о покојном Саши: "Ко је та Сузана? Нека лажу и пљују колико хоће"
"ШТО више причају и пишу о мени, то мени боље. Нек лажу и пљују колико хоће."
30. 06. 2025. у 20:26
ПРАВНИ ПОСТАО ЛЕГЛО ЗАРАЗЕ: Погледајте како нам изгледају факултети због банде блокадера (ФОТО/ВИДЕО)
УЖАСНЕ сцене могу се видети на Правном и Филолошком факултету Универзитета у Београду.
30. 06. 2025. у 20:13
ХОРОР НА АУТО-ПУТУ: Пронађено 20 тела, четири обезглављена висила са моста (ФОТО)
ДВАДЕСЕТ тела, од којих су нека била обезглављена, пронађена су на мосту изнад ауто-пута у делу Мексика где се сукобљавају фракције нарко-картела Синалоа, саопштиле су јуче мексичке власти, преноси CBS News.
01. 07. 2025. у 09:31
"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи
ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.
01. 07. 2025. у 11:45
АГЕНТ МОСАДА У ПОЛИТИЧКОМ ВРХУ СИРИЈЕ: Вешање израелског шпијуна снимано и преношено уживо (ФОТО/ВИДЕО)
МНОГИ га сматрају најбољим израелским шпијуном икада. Са лажним идентитетом сиријског муслимана рођеног у Либану, Ели Коен је имао један циљ - да као оперативац Мосада сазна поверљиве информације које ће користити Израелу.
01. 07. 2025. у 12:48
Најновије из рубрике
ФЕСТИВАЛ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У НОВОМ САДУ : Пројекције у Културним станицама Свилара, Еђшег и Барка
НОВИ САД ће од 3. до 6. јула бити домаћин Фестивала француског филма, манифестације која већ традиционално доноси избор најзначајнијих савремених и класичних остварења из земље са јединственим и снажним филмским идентитетом.
30. 06. 2025. у 16:03
И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00
СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
29. 06. 2025. у 18:44
Коментари (0)