КАКО СУ ГЛУМЦИ УСРЕД НОЋИ ЗАУЗЕЛИ ТЕАТАР: Бурна историја ужичког Народног позоришта током седам и по деценија постојања и рада

ПОЗОРИШНИ живот зачео је у Ужицу још 1856. године, када је основано Театрално друштво у Каљевића кући - под кровом угледног председника Окружног суда и трговца.

Фото приватна архива

Изводиле су се представе и у време ратова (па и чувене Ужичке републике), али је тек 1945. године створено институционално, Народно позориште, и до данашњих дана остало једино професионално на простору Западне Србије.

Глумци нису одустајали од игре ни у најбурнијим временима, али су били присиљени да "на јуриш" (1968) освајају сопствену зграду! И то годину дана после отварања здања подигнутог у ту намену. Једноставно, у њихов простор изграђен у срцу града, на Тргу партизана, уселио се Привредни суд и Геодетски завод. Кад је уметницима досадило да уљудно чекају, са комплетним фундусом дошли су усред ноћи на нову адресу, с чврстом одлуком да из ње истерају уљезе... Све ово део је занимљивог и несвакидашњег историјата театра који ове године обележава два јубилеја: 75 година постојања и четврт века Југословенског позоришног фестивала у граду на Ђетињи.

- Театрално друштво било је део тадашњег Читалишта (прве библиотеке у граду, отворене исте, 1856. године), а основао га је Стојадин Обрадовић, управитељ Читалишта, о чему сведочи и његово писмо кнезу Милошу Обреновићу - говори о почецима Немања Ранковић, уметнички директор ужичког Народног позоришта. - Прва представа изведена је 15. фебруара 1862. године. Био је то комад "Бој на Чачку 1815". Исте сезоне приказани су "Смрт Стевана Дечанског" и "Ајдуци", а нешто касније малобројна грађанска публика гледала је и представу "Хајдук Вељко".

"Слуга двају господара" , Фото приватна архива

ЈЕДАН новински чланак бележи утиске о првој премијери, али и интересовању Ужичана за позоришну игру: "Најодличнији цвет нашег грађанства беше са највећом љубављу на овом представљању. Соба за седење је дупке пуна... Осим 100 душа што беше у соби и на местима што се могаше видети, још се толико повратило, јер није било места за њих."

После првих извођења, настала је пауза све до 1913, када је ђачка позоришна група Гимназије (под руководством професора Дејана Маленковића) извела неколико комада.

- А онда је опет уследио прекид позоришног живота. Тек са првим данима Ужичке републике, 1941. године, уметничка партизанска чета изводи домаће и совјетске писце:

"Уметност и доколица" , Фото приватна архива

"Мати", "Кнез Иво од Семберије", неколико Нушићевих комада, "Како се калио челик", "Почетак буне против дахија"... Главне улоге играли су Милутин Чолић (иначе, оснивач Феста), Алија Недић, Филип Марјановић, Миленко Ђурић, Часлав Јехличка. Поред Каљевића куће, представе су извођене и у Соколском дому (популарној "Соколани") и Филкином биоскопу. Требало је да прође читав један век, да би са реконструкцијом главног градског трга, позориште добило сопствени простор. Зграда, чији је пројектант био познати архитекта Станко Мандић, отворена је 1967. године и заједно са Тргом партизана представљала је нови, урбани идентитет града - истиче Ранковић.

"Балада о лузитанском страшилу" , Фото приватна архива

ПРВА премијера у Народном позоришту била је 4. септембра 1945. године, Нушићева "Госпођа министарка", у режији Обрада Недовића. Занимљиво је да у тек изграђеном позоришном здању, намењеном глумцима и другим сценским извођачима, уметници нису били добродошли:

Немања Ранковић, Фото приватна архива

- Неочекивано, овде се сместио Привредни суд и Геодетска управа. Једне ноћи, глумци су решили да из некадашњег Филкиног биоскопа пренесу декор, костиме, сценографију. И, коначно заузму оно што им је припадало! Није ишло лако, па су се једно време у костимима сусретали са странкама које су послом долазиле у геодетску службу или суд. Изгледа је за "окупаторе" ова ситуација била исувише екстравагантна, па су се убрзо сами спаковали и оставили позоришну зграду глумцима. А они већ те, прве године, победили на Битефу!

У избору и обликовању репертоара, по речима нашег саговорника, посебан траг оставио је тадашњи управник Јован Булајић. Позвао је редитеља Арсу Јовановића да постави на сцену "Баладу о лузитанском страшилу":

- Готово ниједно позориште из такозване унутрашњости Југославије, у то време није могло да се мери са достигнућема ужичког глумишта. Премијера "Баладе" немачког аутора Петера Вајса изведена је 5. маја 1968. Представа је привукла изузетну пажњу и позвана на друго фестивалско издање Битефа. Тако је, поред "Гробља аутомобила" легендарног Фернарда Арабала, Шекспирове "Мере за меру" Петера Чадека и "Малограђана" Максима Горког у извођењу Великог драмског театра "Горки" из Лењинграда - заблистала и ужичка представа.

СЛОБОДАН Селенић у својој критици записао је да "тако технички уједначену, стилски посебну, а са глумачког становишта компликовану представу - до пре неколико година није било могуће замислити у овом театру". Истим поводом огласиле су се и "Вечерње новости", бележећи: "Преко свих очекивања, са финим осећањем за заједничку игру, глумачки ансамбл је дисциплиновано спроводио редитељеве намере, померајући Петера Вајса са трибине за узвикивање парола на трибину актуелног политичког позорја".

Да успех ужичког ансамбла није био случајан, говори и чињеница да је наредне године управник Јован Булајић поново ангажовао Арсу Јовановића. Он ће у Ужицу поставити "Ломачу", по текстовима најбољих савремених српских писаца и опет је премијера одиграна у мају, а у септембру су још једном Ужичани на Битефу показали како у малом граду куца велико позоришно срце... Иначе, ово позориште је и касније наступало на Битефу са представама "Пер Гинт" (у главном програму), као са "Ко се боји Вирџиније Вулф", "Пиладом", "Слугом двају господара" у пратећем... Иначе с представом "Слуга двају господара" били су и први театар из Србије и простора бивше Југославије који је наступио на 39. Венецијанском бијеналу...

- Концепт позоришта заснива се, још од Јована Булајића до данас, на драматуршко-редитељским поетикама у којима су глумци учесници колективног чина, а не центар. И даље најдуговечнија представа на репертоару је "Крај викенда" Моме Капора, која опстаје на репертоару већ 22 године. Иако је било планирано да се ова, јубиларна сезона обележи великим насловима и великим редитељима, због короне и смањења буџета остаје само да се са сетом присећамо старих времена - каже Ранковић.

- Од некадашњих готово сто запослених (међу којима 30 глумаца), данас у свим секторима има 44, са свега шеснаесторо у уметничком сектору.

Препоручујемо

Друштво

0 0

102. ГОДИНЕ ОД ОСНИВАЊА ПРВОГ СРПСКОГ НАРОДНОГ ОДБОРА: "Дело др. Жупанског наставља да живи и добија све јачу историјску потврду"

31. 10. 2020. у 15:17

Познати

1 1

ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА: "ЈУ ГРУПА", за 50. рођендан, у "Комбанк Дворани"

24. 10. 2020. у 08:25

Култура

1 0

ОД ПОГОНА ДО "ПОТОКА": МСУ у част пола века стваралаштва Божидара Мандића

24. 10. 2020. у 09:10

Република Српска

0 2

ГОРОСТАС ИЗ ЛЕЛИЋА: Угљевик се спрема да обележи јубилеј великог Владике Николаја

22. 10. 2020. у 23:54

Друштво

0 2

ПОНОС ЗАВИЧАЈА ВЕЋ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Обележен јубилеј Сендерског недељника

22. 10. 2020. у 11:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације