ИНТЕРВЈУ Даница Ристовски: Кад одем у пензију, ја ћу да певам
ПРВАКИЊА Београдског драмског Даница Ристовски планирала је да 6. новембра јубиларни рођендан и званични одлазак у пензију обележи играњем једне од омиљених представа "Трпеле", на Великој сцени матичног театра.
Ипак, ове вечери неће се поклонити публици: као и многе њене колеге, оборио ју је вирус корона и задржао у постељи.
Упркос тој чињеници, наша глумица не посустаје. Чекају је старе представе (уз "Трпеле", "Кад су цветале тикве" и "Москвичем до пакла"), серије "Игра судбине" и "Дрим тим", нови пројекти, а "држи" је у снази и добром расположењу једна посебна радост: пре месец дана добила је првог унука, пошто је њен млађи син Јован добио наследника Богдана.
- О болести и не размишљам, ја сад имам унука. Лепо је све што се деси у каријери, али право трајање је наш унук Богдан. Нажалост, тренутно не могу да га виђам - каже Даница Ристовски на почетку разговора за наш лист.
о Ваш радни век прошао је на Црвеном крсту, али играли сте у готово свим београдским позориштима?
- Имала сам наслове у Народном, Атељеу, ЈДП, Звездари, Мадленијануму, Бетон хали, па и у позоришту Љубе Тадића "Магази". Ту сам играла у представи "Налог" коју је режирала Мира Ерцег. Била је то дивна, мала сцена у позоришту - књижари. Певала сам и Брехтове сонгове, који ће ме пратити током целе каријере. Одржала сам готово 60 концерата. Брехт је моје прибежиште и лична карта, неисцрпан материјал и дан-данас. То доказује и мој последњи концерт и изложба коју сам приредила ове године у БДП, поводом пола века Гете института и 122 године од пишчевог рођења.
о Међу свим Брехтовим цитатима, један посебно издвајате?
- Обожавам његову поезију. Можда звучи грубо, али прво ми падају на памет стихови: "Не дајте да вам лаж скрије живот, живот је дим. Доста вам га никад није, кад се растајете с њим. Не гајите јалове наде, немате много времена. Паметни живот сладе, док се не распрши као пена. А после, ничег нема... Труљење вам се спрема." Истинито, па и духовито.
о Кажу да је живот као уметност, суштина је у интерпретацији?
- Однос између уметности и живота је увек узајаман. Уметност се прикрада животу. И зато се највише цени кад заличи на живот. А да би постојала уметност, ми уметници треба и да живимо. Да посматрамо свет око себе и да од њега узимамо.
о Који су били ваши добри "модели" за узимање?
- Глумац интуитивно осећа. Посматра живот и има потребу да се идентификује са оним што види. Памтим живе људе који су ми били инспирација за неке ликове. Сваки глумац је неуморни упијач, посматрач, копач, скупљач... На пример, радећи представу "Тероризам", у једној малој улози и на сасвим малом простору желела сам са будем сасвим другачија. Урадила сам потпуну трансформацију. Инспирација ми је била једна моја познаница. Сетила сам се како она говори, онда сам смислила да ставим додатак на предње зубе и то је већ аутоматски променило боју гласа.
о Да ли је за улогу пресудна трансформација глумца?
- Није мени циљ да ме нико не препозна. Лепо је и да будеш препознатљив, али мислим да је најважније питање слободе и одлуке да оно што мислиш да треба да урадиш и покажеш, покажеш без стида и до краја. Па, макар други веровали да је то превише или погрешно. Мислим да сам увек била склона овоме у одређеној мери, а са искуством и годинама само сам се све више учвршћивала. Не стидим се било чега да пробам. Волим дуго да трагам током рада, да покажем емоције, будем патетична, па и да погрешим. На пробама испробам све што мислим, правим карактер од ситница. Често је мој мизансцен само покрет главом, један гест руком, поглед. Имам у себи ту једноставност, мада понекад ономе што радим умем да дам и дозу екстравагантности и необичности.
о Ваша студентска љубав претворила се у леп и дуг брак са супругом Лазаром Ристовским?
- Па, ето, заједно смо већ 40 година. Све што се догађа, за мене је природно. Не размишљам о детаљима, већ о животу који тече. А љубав добија облик воде: тамо где је ставиш, где се задржи, таква и буде. Тече, има своје промене, али је увек ту. Немам никакав рецепт за брак: човек је срећан ако му се десило нешто лепо...
НОВИНАРСТВО
о У "ВРУЋЕМ ветру" играли сте новинарку. Како гледате на нашу професију?
- Драго ми је што сам играла у овој серији, јер ме је за Академију спремао управо њен редититељ Александар Ђорђевић.Сећам се да је тражио да је одиграм потпуно природно и једноставно...
Морам да кажем да ми се чини да данашњи новинари нису онаквог кова какви су били у време моје младости. Као да се све мање понире у суштину, мање је знања и образовања, радозналости, а све више - површности. Ваљда је дошло такво време у свим професијама, па и у новинарству.
о Често сте сарађивали са Лазаром?
- У позоришту смо играли, додуше, раније. Лаза није на сцени већ двадесет година. Први пут смо се сусрели у Позоришту "Двориште", у представи "Мара Сад". Потом у БДП "Вечерас импровизујемо" и "Ново је доба", били смо директни партнери у ТВ драми "Дивље месо", у режији Слободана Унковског. На филму, у "Белом оделу", у неколико остварења Горана Паскаљевића, па "Краљ Петар Први" и "Дрим тим", у режији Дејана Зечевића.
о Који редитељи су најважнији у вашој каријери?
- Пре свега, Паоло Мађели. Била сам млада глумица, а он је у то време био број један. И данас је међу најбољим у региону. Иначе, много представа остварила сам са Иваном Вујић. Њих двоје сигурно су обележили моју каријеру. Диван је редитељ и Слободан Скерлић са којим сам сарађивала у само две представе. Наравно, и мој син Петар. Рад с њим, у његовом првенцу "Краљ Петар Први" је једно од мојих најважнијих, најлепших и најдраматичнијих искустава. Имала сам ужасну одговорност. У исто време стрепела сам и као мајка и као глумица, иако никад нисам сумњала у његов потенцијал.
о Макрена вам је, дакле, донела већу трему него неке друге улоге?
- Мислим да је на филму то моја најтежа улога. Али, нисам се плашила. Једва сам чекала да радим са Петром и мислим да је дивно позиционирао моју Макрену. Поносна сам и на ТВ филм "Брег чежње", где сам играла Аницу Савић. Веома је важна за моју глумачку зрелост. После једног репризирања позвала ме је Милена Дравић и рекла: "Морала сам да ти кажем да ово скоро нисам видела..." Дивно и неочекивано признање, комплимент, пре свега. Драга ми је и ова моја Грозда у "Трпелама", али волим да идем даље. Најважније је што сам успела да трајем и стално се усавршавам.
АПСОЛУТНО НЕОДОЉИВЕ
о МЕЂУ светским глумицама неке посебно издвајате због умећа трансформације?
- Одушевљена сам глумицама које имају, у исто време, велике позоришне и филмске каријере: Анет Бенинг, Џуди Денч, Хелен Мирен, Мерил Стрип. Када је о млађима реч, ту је Кејт Бланшет... Све су апсолутно неодољиве, феноменалне, дубоке.
о Какви сте у новој и до сада непознатој улози баке?
- Узбуђена. Али, нажалост, сад сам се разболела и не могу да виђам унука. Стално гледам његове фотографије, редовно ми стижу на "Вајбер". Тај осећај је сасвим посебан, некад нисам ни свесна да имамо новог члана породице. Много је сладак, прави дечак.
о Завршио се, формално, ваш радни век. Чему ћете се посветити у годинама које долазе?
- Једном сам рекла у шали, а заправо је збиља: "Кад одем у пензију, ја ћу да певам!" Да се бавим мојим сонговима, да смишљам програме и налазим места где ћу да их изводим. Већ имам идеју за целовечерњи концерт са живом музиком. Не плашим се будућности. И кад не буде конкретног посла, ја ћу га измислити.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)