Култура

КАКО ЈЕ ПРИПРЕМАН "МАРШ У БУДУЋНОСТ": Осамдесет година од настанка једног од најмрачнијих нацистичких пропагандних филмова "Вечни Јеврејин"

Вукица Стругар

08. 11. 2020. у 11:32

ПРЕМА идеји и сценарију др Еберхарда Тауберта (1907-1976) настао је један од најмрачнијих пропагандних филмова нацистичке Немачке: први пут приказан је на данашњи дан (8. новембра) у Минхену.

КАКО ЈЕ ПРИПРЕМАН МАРШ У БУДУЋНОСТ: Осамдесет година од настанка једног од најмрачнијих нацистичких пропагандних филмова Вечни Јеврејин

Министарство јавног образовања и пропаганде Немачке 1940. године, указом министра др Јозефа Гебелса, организовало је и финансирало данас, нажалост, чувени филм "Вечни Јеврејин".

У једносатном "документарном" остварењу као лајт-мотив провлачи се порука да је "најважније да немачки народ увиди истину о јеврејству", нудећи од првог до последњег минута "доказе" њихове "расне необичности"... "Вечни Јеврејин" пао је на већ добро засејано тло: пет година раније Лени Рифенштал режирала је "Тријумф воље", који спектакуларно приказује силу у настајању и конгрес владајуће Нацистичке странке, параде и зборове ватрених присталица.

По шаблону који и после осам деценија савршено функционише, филм почиње снимком пољског гета, с намером да прикаже припаднике омраженог народа пре него што оду у друге земље и "под маску цивилизованог Европљанина". Индикативно је, сугерише нацистичка пропаганда, што међу њима нема радника и сељака, што су њихове куће прљаве и запуштене, а није реч о сиромашним грађанима. Да додају "форцу", цитирају и свог чувеног композитора Рихарда Вагнера, који је изјавио да је "Јеврејин живописни демон пропасти човечанства". Не воле да раде, али воле да се цењкају.

Кроз целу историју носе црту паразитирања и наметања другима, отуда и назив филма "Вечни Јеврејин" - он се не мења где год и кад год да живи. Нацистичка пропаганда је одлучна у тврдњи да су губитак отаџбине сами одабрали, јер им то одговара и у складу је са њиховим луталачким нагонима.

Најопасније је кад се јеврејство умеша у културу и уметност, јер сеје дегенерисан и патолошки утицај - констатују у филму, упирући прстом и на "псеудонаучника" Ајнштајна и комичара Чаплина, коме у Берлину наивно аплаудира маса обожаваоца.

А онда у "крешенду" филма, подсећају да се нико други до Хитлер изборио за закон по коме се забрањује ритуално клање животиња, традиционалан јеврејски обичај. И на крају, страшан закључак и претња: "Никада више јеврејски дух и крв неће заразити чисту расу и немачки народ, који маршира у будућност."

Епилог "марша у будућност", нажалост, данас је познат свима. Али, мање је позната чињеница како је текла судбина нацистичког стратега и пропагандисте, правника и антисемите Еберхарда Тауберта, који је одговоран и за Закон о жутим тракама. По завршетку рата, једно време је радио за Хришћанско-демократску странку, а од 1957. године имао је своје послове у Јужној Америци, Ирану, Либану, Египту, Јужној Африци. Није прошло много времена да немачки индустријалци (1970) увиде његове реторичке и пропагандистичке способности и ангажују га. Последњи Таубертов задатак захваљујући много пута исказаним и потврђеним агитаторским вештинама, биће употребљен да би се подстакао западни страх од комунизма.

ЖРТВЕ

ТОКОМ владавине нацистичке партије у Немачкој (1933-1945) и њихове силе у окупираној Европи (1939-1945), у Холокаусту је убијено готово шест милиона Јевреја. Највише у концентрационим логорима Аушвиц, Дахау, Треблинка, Мајдан, Бухенвалд...