СВЕСТРАНИ ФИЛМСКИ ЛАФ: Одлазак редитеља Миливоја Миће Милошевића, врсног ствараоца, критичара, есејисте, ерудите

АУТОР неких од највољенијих филмова у историји југословенске кинематографије, Миливоје Мића Милошевић, који нас је напустио у понедељак у 91. години, за собом је оставио један свеобухватан спектакуларан, или два појединачно сјајна опуса: један као врстан документариста, а други као редитељ неких од убедљиво најгледајнијих и вероватно најшире познатих играних остварења.

Фото С. Сарић

Био је историчар уметности, уредник у "Борби", ерудита, филмски и ликовни критичар, есејиста... Ипак, прва асоцијација на Милошевића остаће ненадмашни филмски хитови, изузетно препознатљивог редитељског рукописа - попут "Тесне коже", засноване на сценарију Синише Павића.

Најпознатији наш сценариста Павић, за "Новости", каже да је изгубио великог пријатеља и сјајног и образованог саговорника, никако не само редитеља који је у великој мери унапредио и његову сценаристичку каријеру, кроз сарадњу на три, одреда култна пројекта.

- Сусрели смо се по изласку мог романа "Вишња на Ташмајдану" који се Мићи свидео и после чега је пожелео да ради са мном - сећа се Павић. - Наша сарадња дала је врло срећне резултате иако смо сасвим различито приступали филмском послу и занату, и у првом нашем филму "Није него" Мића је, у складу са својим приступом, целу ствар третирао лагано, необавезно, са великом слободом импровизације и маште, док сам ја инсистирао на стриктном поштовању сценарија. После тога смо имали расправу, и дилеме разрешили нашавши некакву равнотежу, а тај средњи приступ остварен је у филму "Лаф у срцу", једном од првих великих хитова који постаје најгледанији са 300.000 гледалаца у Београду.

"Тесна кожа", Фото IMDb

Радећи на "Тесној кожи" остварили смо потпуну међусобну сагласност и створили хит који је премашио пола милиона гледалаца у Београду и до данас остао најгледанији филм у југословенској кинематографији. Мића га је, иначе, снимио за само 23 дана и филм је без икаквог публицитета, немушто ушао у биоскопе "Звезда" и "Славија" - и није из њих изашао пуних пет месеци.

Фото приватна архива

Сценариста Димитрије Војнов, који са великим поштовањем и надахнућем говори и пише о Мићи Милошевићу као "интелектуалцу у свету пучке комедије", каже да се управо у тој одредници сажима основна противречност, али и сама бит Милошевићевог хабитуса.

- Мића је човек који је посве неочекивано доспео у домен комерцијалног, популарног филма, врло озбиљан интелектуалац који је бивао прокажен као аутор филмова који подилазе најнижем укусу публике - наводи Војнов. - Милошевић је редитељ који је остварио два невероватно важна, изузетна паралелна опуса унутар онога што је радио. Најпре тај пребогат документарни опус, који га је одвео и до Кана и Венеције, препун филмова усмерених ка социјалним темама, животним причама, историји уметности али и - што Мићу чини посебно значајним пиониром нашег филма - првих домаћих документараца о спорту. Његови комерцијални филмови, махом комедије, готово увек одишу и јаком дозом друштвене критике, и овај опус чине изузетно гледани филмови који опстају и данас - када ми је све јасније да их толико успешним не чине ни глумачке бравуре нити сценаристички каламбури, већ управо та критика друштва које се у годинама по смрти Тита распада, док људи подлежу западним вредностима попут конзумеризма, а њихове потрошачке жеље умногоме надилазе њихову продуктивност и могућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације