ИНТЕРВЈУ Драган Мићановић: Браним Ефенди Миту из све снаге

СТИГАО је из града који се налази на пола пута између Тузле и Ваљева, Београда и Сарајева, из града у ком су рођени Јован Цвијић и Мића Поповић, стигао је из Лознице заљуљане у мачванској равници, стигао је да заврши Факултет драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јевтовића.

Фото Никола Терзић

Стигао је Драган Мићановић до Лондона пре две деценије и чувеног Глоб театра. Био је један од првих странаца који је заиграо у том планетарно престижном театру, за који важи да је довољно имати макар једно гостовање да вам уметнички CV буде најкредибилнији. Стигао је у Глоб театар, и ни мање ни више заиграо у Шекспировом "Хамлету", а улогу добио "на својој првој аудицији у животу". Стигао је да добије три Стеријине награде, осам годишњих награда Jугословенског драмског позоришта, статуету Миливоја Живановића, награде за најбољу улогу "Раша Плаовић", "Милош Жутић", Ардалион... Позоришни је бард, плени са позоришних дасака, снимио је филмове "Тамна је ноћ", "Убиство с предумишљајем", "Танго је тужна мисао која се плеше", "Лајање на звезде", "Точкови"...

Од 2000. играо је Драган целу деценију у страним продукцијама. По повратку у Србију стигао је да игра у серијама "Жене са Дедиња", "Прваци света", "Убице мога оца", "Војна академија", "Немањићи - рађање краљевине", "Дуг мору"... Тренутно га гледамо у серији "Кости", коју називају "бањалучки неоноар с душом", где је имао сјајну улогу Енглеза. Стигао много, и стиже, снима у пуном гасу. А ускоро ћемо га гледати у серијима "Нечиста крв" и другој сезони "Дуга мору".

Серија "Дуг мору" са Аном Лечић, Фото Небојша Бабић/Промо

Серија "Кости", после серије "Месо", продукције "Босонога", која се приказује на РТС викендом, изазвала је велику пажњу, а има и високу гледаност, од милион и по људи. Лик Енглеза, којег играте у серији, такође је интригантан, комплексан, суров, бруталан?

- Дивне успомене имам из Бања Луке, где сам сарађивао са сјајним партнерима и редитељем Сашом Хајдуковићем, по фантастичном тексту мултиталентованог Коље Пејаковића. Јако ме радује велика гледаност и лепе критике на серију. Енглез је сурови хладнокрвни убица, софистициран и опасан, потпуно различит од људи којима је окружен. Негде је оличење чистог зла. Многи ће да "дају један динар да уђу, а два да изађу" из тог кола зла. Биће веома занимљиво до краја.

Адаптацију за прве три епизоде серије "Нечиста крв" урадила је Милена Марковић, четврту и пету - Катарина Митровић, а од четврте до десете Дејан Пејчић. Режију првих пет епизода урадио је Милутин Петровић, а преосталих пет наставака Горан Станковић. Много серија се снима, и постала је пракса да се и сценаристи и редитељи смењују у одређеном периоду. Да ли сматрате да је та пракса добра, шта она добро доноси пројекту, или видите можда и неку ману, јер свако од аутора има сопствени рукопис?

- Ово је први пројекат који радим тако. Моја искуства, радећи и са Милутином и са Гораном, позитивна су, тако да то што два редитеља деле једну серију, у овом случају, испоставило се као добра ствар. Видећемо какав ће бити епилог, јер је серија још увек у монтажи, у постпродукцији. Како смо радили на сету и са Милутином и са Гораном, пружа ми наду да ћемо имати једну лепу серију. Првенствено због тога што су њих двојица имали студиозне припреме, и ми глумци са њима. Обојица су били на глумачким пробама од почетка до краја. Горан је пратио рад првих пет епизода, као што је Милутин пратио рад на других пет епизода. Мислим да су они одличан тандем и надам се да ћемо направити одличну серију.

"Кости", Фото Небојша Бабић/Промо

Сценарио је сублимација неких од романа и приповедака Боре Станковића у једну породичну сагу, захвата период од 40 година 19. века. Серија приповеда о финансијском, моралном и физичком пропадању једне породице. Јесу ли то наши Буденброкови, Форсајти, Глембајеви, јер носи у себи једну ванвременску запитаност и универзалне дилеме?

- Тако је, у праву сте. Али знате како, ову породицу посматрамо и кроз околности у којима живе, и кроз време које тутњи поред њихових кућа. То је доба пропасти једног великог царства, Отоманског. Прича се дешава у Врању, које је у то доба било погранично место. Наши ликови нису измештени из своје средине, али су у исто време њихови карактери и савремени, зато Бора Станковић јесте наш велики класик. Теме које је обрађивао у својим делима су свевремене. Препознаћемо се у судбини ове породице кроз време које није нимало лако. Препознаћемо и све проблеме садашњице, а од судбине наших јунака дели нас само сто година. Верујем да ће данашња публика моћи и емотивно да се повеже са нашим јунацима. Морам да истакнем да одавно нисам имао у рукама тако добар домаћи сценарио. У сржи је потпуно остао Бора Станковић, а опет, тако добро искомбиновати неколико његових дела и преточити у судбину једне породице, прилагодити га филмском језику - фасцинантно је. Остао сам без речи када сам читао сценарио.

Са Сергејем Трифуновићем у серији "Дуг мору" , Фото Небојша Бабић/Промо

Играте ефенди Миту. Бора Станковић је лик ефенди Мите приказао снажно и сугестивно, његова личност је осветљена изнутра, психолошки. Он се трагично упиње да заустави време, или га игнорише. Можете ли, у том смислу, да направите паралелу између себе и ефенди Мите, у овом по многима злом времену? Да ли ви покушавате да зауставите ово време, или га игноришете?

- Ефенди Мита у овој нашој серији не налази своје мотиве само у драми "Нечиста крв", него и у неким другим причама Боре Станковића, које је Воја Нановић повезао у свом сценарију, тако да ћете бити изенађени шта се све дешава са ефенди Митом, од младости па до његовог краја. О мотивима не бих причао, јер не желим публици да ускратим задовољство гледања шта се све са њим дешава у тих четрдесет година. Ни ми не живимо у неким срећнијим временима о којима су сањали јунаци Бориних драма. Паралеле у данашњици можемо наћи на сваком кораку. Када читам Бору Станковића, имам утисак да из њега исијава туга, јад, крв и зној тог времена. Његово стваралаштво јако је инспиративно за глумца, за уметност, инспиративно је пренети тако дубоке и снажне емоције на филм, у серију. Паралеле су многе, једноставно људска природа је таква, склона похлепи, самодеструкцији о којој Бора тако снажно и емотивно пише. Лично, као и многи, не могу да игноришем оно што се дешава у целом свету, када влада једна велика невидљива опасност. Немогуће је игнорисати дешавања у савременом свету. Не бежим од тога. Једва чекам да прође, да сав овај мрак који је ужасно тежак за људску психу што пре прође и да се вратимо нормалном животу.

Јунак кога играте, када је нестало богатство, оголи се до краја, видљив је као кукавица, слабић, морални бродоломник, егоиста. Да ли у вашем стварању ефенди Мите он има неку позитивну особину, добру страну, да ли га и каквим средствима браните, да ли је он одбрањив макар у једном сегменту?

- Јесте! Верујте ми и Нановић га брани, и ја га браним из све снаге. Све то што се њему дешава има корене које вуче из времена у којем живи. Али и породичних прилика које споља делују идилично, а изнутра воњају на трулеж. Браним га колико год је могуће да буде одбрањив у свим тим његовим слабостима које сте набројали. Није то дошло само од себе, то вуче дубоке корене из дубоке туге и околности у којима је живео.

Које универзалне карактеристике преноси лик ефенди Мите у савремено доба?

- Отуђеност, живот без суштинске љубави, похлепу, грамзивост и тугу. То су неке основе које су ме водиле кроз тај лик.

Каква је била сарадња са колегама, атмосфера на сетовима?

- Сарадња са мојим партнерима: Саром Сандевом, Миленом Предић, Соњом Колачарић, Леоном Лучевим, Љубом Бандовићем, Банетом Трифуновићем, немам речи да искажем колико сам уживао радећи са њима. Урађен је фантастичан кастинг, сви су изузетно били посвећени раду. Код свих колега и целе екипе видео сам осећај да су сви свесни да радимо нешто вредно.

Такође настављате рад у серији "Дуг мору", коју потписују озбиљни аутори: Бојан и Бојана Маљевић, Горан Гајић, Горчин Стојановић, Хајдана Балетић и многи други. Каква вас сарадња веже за тај пројекат и те људе?

- "Дуг мору" је једна лепа замисао која се, ево, остварује већ кроз другу сезону. Радили смо у прелепим екстеријерима и објектима Луштице и делом у Београду. Не измештамо причу, већ настављамо даље уз флешбекове. Настављамо причу о трагедији која је задесила ту породицу и испливала на површину. И даље их мучи трагедија коју су направили у другој сезони, покушавамо да сазнамо шта се дешава у причи о тој мистичној Луштици.

Аутори су истакли, говорећи о обе сезоне, да је неки лајтмотив (грубо речено) приче "да сваки дуг мора да се врати, да своје грешке морамо исправљати". Да ли ви своје грешке исправљате и које?

- Па, трудим се. Човек учи из грешака. Неке грешке вас из темеља помере, из темеља помере угао из којег посматрате живот, натерају вас да радите ствари непланирано за које знате да нису добре, али из најбоље намере мислите да радите нешто што је добро за вас и вашу околину, првенствено за ваше најближе, а у ствари чините зло и себи и ближњима. То је порука друге сезоне "Дуг мору"; да тај корен трагедије коју је та породица доживела долази из погрешних потеза који вас мењају из корена. Ране које настају после тога тешко могу да се залече.

Радња серије одвија се у истом приморском месту, где се појављује читав низ ликова, породичних и мрачних тајни, привиђења, словенских богова и легенди. Вас читава та магија привлачи.

- То је у филмском језику јако захвална тема, и то се увек да лепо разрадити, нарочито када имате времена. Те мистичне приче провлачиће се и кроз "Дуг мору 2". Мистика тог поднебља, које вуче дубоке корене, није измишљена, врло је интересантна и инспиративна, а филм то воли.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације