ШТИМУНГ "УЛОВЉЕН" ТУШЕМ И ОЛОВКОМ: Изложба посвећена цртачком опусу сликара Ивана Радовића у београдском Народном музеју
НА првом спрату Народног музеја, од петка је смештена изложба која великог југословенског и српског сликара и тениског аса (првака Југославије који је 1929. играо у Дејвис купу против Грчке) Ивана Радовића (1894-1973) представља као изузетног цртача.

Фото приватна архива
Из збирке Народног музеја, у којој се чува 85 његових цртежа тушем, оловком, угљеном, као и неколико акварела, на поставци чији је аутор музејски саветник Евгенија Блануша, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века, први пут је интегрално представљено 67 радова, углавном насталих на почетку Радовићевог школовања на Академији лепих уметности у Будимпешти.
- Радовићеви цртежи имају упадљиве знаке аутентичне спонтаности, искрене инвенције, извесне лакоће и привлачности, што изазива посебну пажњу - истиче Евгенија Блануша у каталогу изложбе.
- Они употпуњују слику о његовом таленту и искреној склоности ка ликовном изражавању и онда када у њој није било побуда за стварање аутономних, и по себи доречених и завршених дела. Радовићеви цртежи, баш зато што су такви, понекад инспирисани занимљивошћу неког мотива, а понекад, будући потпуно окренути природи таквој каква јесте, лишени мотивске артикулације, по данашњем критеријуму и суду заслужују да се посматрају као дела аутономне вредности.
ЉУДСКА ТОПЛИНА И ХУМОР
ПОСЛЕ Другог светског рата, поводом једне изложбе критика је уочила Радовићеву склоност "да у малим неприметним догађајима пронађе карактеристичну и притајену поезију проткану извесним људским топлим хумором". Последњу ретроспективну поставку имао је 1971. године у Галерији САНУ, а годину дана пре тога био је примљен за дописног члана Академије.
Кустоскиња изложбе бележи и да се у Радовићевом цртачком опусу уочавају дела која потпуно занемарују радњу:
- Радовић није илустративан - његове фигуре не изражавају карактеристичан покрет или уобичајену акцију; оно што уметник сугерише је присуство модела, а не његова радња.

ПОРТРЕТ "Мушкарац са шеширом", 1916., Иван Радовић, Фото приватна архива
Дакле, код Радовића се не уочава изражен смисао за нарацију, односно не води се нарочито рачуна о овој некада "преувеличаној" компоненти сликарства. У његовим радовима је све испуњено атмосфером, штимунгом одређених ситуација, па уметник и сам о томе каже: "није циљ фактографско преношење виђених ствари него креативно преображавање стварности."

ПОРТРЕТ "Мушкарац са шеширом", 1916., Фото приватна архива
Како се наводи у каталогу, овај уметник рођен у Вршцу, заузимао је високо место у сликарству свог времена, а његов таленат и вештина запажени су на Петој југословенској изложби 1922. Критика је посебно истакла његове аквареле и цртеже, препознала га "као озбиљног сликара способног за развијање у већем стилу".
- Прва Радовићева самостална изложба из 1925. године, оцењена је као представљање драгоцених истраживања, многих уметничких покушаја и резултата, кроз које се, већ по избору мотива - портрети, мртве природе, пејзажи и фигуралне композиције, Радовић приказује као савремен сликар - пише Евгенија Блануша, и додаје да је посебну пажњу наших међуратних критичара привукла самостална изложба из 1932. године, која је била пресудна за његов уметнички развој.

ШПАНИЈА ПРОГЛАСИЛА ВАНРЕДНО СТАЊЕ
МИНИСТАРСТВО унутрашњих послова Шпаније прогласило је ванредно стање након данашњег нестанка струје.
28. 04. 2025. у 21:32

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НЕ МОЖЕ ДА САКРИЈЕ ТУГУ: Дарко Лазић потпуно сломљен, јавно се огласио (ФОТО)
ПЕВАЧ се присетио свог покојног оца...
28. 04. 2025. у 19:35
Коментари (0)