КАКО ЈЕ НИН СПАО НА СПАХИЋА ИЗ СТАРЕ ВАРОШИ, А ОН НА ВЕЛИКОСРПСКИ ЈЕЗИК

ЖИРИ за НИН - ову награду већ је увалио рукав у супу кад је уврстио Огњена Спахића у ужи избор - каже Бећир Вуковић, у свом ауторском тексту.

Фото приватна архива

Ауторски текст Вуковића преносимо у целости:

Па, шта ћемо са пропозицијама.

Жири за НИН - ову награду већ је увалио рукав у супу кад је уврстио Огњена Спахића у ужи избор.

Али, ако Спахић некако дозна да га предлажу за НИН - ову награду, одрећи ће се црногорског језика.

Лично га не умијем научити али могу подржати док се ломи надвоје, па куд пукло да пукло. Ко га неће разумјети и подржати па кад би пукло и натроје.

Потпуно га разумијем и подржавам да се не одриче црногорског језика па нека пукне како пукне јер, у региону, познато је, једино се Хрвати одричу и језика и писма и вјере, па куд пукне, кад им се укаже прилика да у балканској престоници културе Београду, било шта прикуче и очопле што представља културну легитимацију.

Што се Огњена Спахића тиче, будући да је принципијелан (видјели смо колика је упорна његова подршка Милу Ђукановићу кроз напад на цркву, и Ђукановићеву општу теорију независности), очекује се да још сјутра преломи, па куд пукло да пукло.

Отуда, велико моје чуђење зашто Спахић са индигнацијом није одбацио предлог да буде уврштен у конкуренцију за НИН - ову награду.

Тако би и Спахићева теорија да је боље одвести дијете у самоуслугу него у Храм у Подгорици, колико толико погурала и Ђукановићеву теорију опште комитско - клаустрофобичне независности.

Нарочито Спахићева метафора о пернатим мантијама свештеника Српске Православне Цркве колико толико залепршала би и у Ђукановићевом партијском пројекту цркве са петокраком умјесто крста.

Остављамо Ђукановићеве теорије и Спахићеве метафоре, и опет питамо - шта ћемо са пропозицијом за НИН - ову награду, у којој стоји да се награда искључиво додјељује дјелима писаним на великосрпском језику.

Жири за НИН - ову награду још прошле године изгубио је сваки легитимитет (а за ову годину нови није стицао), и то треба рећи  уочи овогодишње додјеле НИН - ове награде.

Најзначајнији српски писци су прошле године потписали петицију, и одлучили да не конкуришу све док се не изабаре компетнентан жири. Та петиција још није укинута, нити су је писци повукли.

НИН - ов жири је по властитом признању чланова, састављен од ћелабих усташода са дугом масном косом од ува и потиљака низ тексас сапи, међу којима се истиче и висином и дебљимом Теофил Панчић, познатији као путујући хамбургер, како га је описао цртач и писац Момо Капор.

Е, сад су се ти уметници  растрчали кроз бившу Југославију да траже своје расељене другосрбијанце од Приједора и Бања Луке до Сарај'ва и Загреба на Каптолу, па на овамо преко Међумурја.

И, у том међупростору, кад су се озбиљни српски писци одрекли учествовања у конкуренцији за НИН - ову награду, траже неко ново пискарало коме би окачили ту значку, и савили колајну од рамена до кука.

Тако је прошлогодишњи добитник постао познат не по дјелу, него по томе што до данас није продао први тираж од 300 примјерака, а сви ранији писци продавали су награђену књигу у десетине издања.

Сад је, пак, НИН спао на Огњена Спахића из Старе вароши, и Дарка Цвијетића из Расаваца код Приједора. (Рег. таблице Сански Мост).

С тим, што Спахић (процењује жири), још увијек није врхунски етаблирани србомрзац као његова духовна а ражалована мајка из бившег Министарства културе Црне Горе, и духовни очух Сретен Перовић, који је познатији по инверзији почетних слова имена и презимена К С.

(На крају мојих увида, ево и моје прогнизе: НИН иде на ноге Цвијетићу.)

Бог се јави..!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације