БИО ЈЕ ГЛУМАЦ ПОСВЕЋЕНИК: Протеклe две деценије од смрти популарног Драгана Максимовића Максе (1949 - 2001), жртве скинхедса

СМРТ је увек трагична, без обзира што се под тим подразумева обично само она насилна. Али, када неко оде ненадано, туђом обешћу и кривицом, онда је трагедија двострука... У данима у којима прерано испраћамо многе драге глумце, присећамо се као и сваке године Драгана Максимовића Максе - преминуо је 4. фебруара, тачно пре две деценије, пошто је брутално претучен на Зеленом венцу, у некадашњем ресторану "Бели град". Напала га је, како се тада писало, група скинхедса јер су мислили да је - Ром.

Архива

Имао је 52 године. Био је члан ансамбла Народног позоришта и за собом оставио многе сјајне филмске улоге: заувек ће бити упамћен као Симке у "Отписанима", Црни у "Последњем кругу у Монци", Лука у "Усијању" и наравно, незаборавни и непоновљиви Миса у "Петријином венцу". Његова борба за живот трајала је два месеца, а онда се предао. Остало је запамћено да је Максимовић до последњег дана одбијао да идентификује нападаче, тражећи из болесничке постеље "да се ти млади људи не хапсе"... Нажалост, иако је епилог имао смртни исход, виновници до наших дана нису пронађени ни кажњени. Само табла на месту Максиног пребијања подсећа да је ту страдао велики српски глумац...

- Колеге га се и данас радо сећају, помињу његове улоге, а верујем да га памти и тадашња публика. Био је глумац посвећеник. Није имао фах, сећамо га се и по комичним улогама у представи "Мандрагола", као и у чувеним Мађелијевим "Рибарским свађама". Памтимо га и по драмским ролама у представама "Лењин, "Стаљин, Троцки", "Косовска хроника", "Крај партије", "Дуго путовање у ноћ" - каже Молина Удовички Фотез, директор Драме у Народном позоришту. - Нажалост, широј публици његови изузетни глумачки домети мање су познати, остао је упамћен по свом трагичном крају. А лепо је да га се сећамо и по маестралним улогама.

Наша саговорница верује да филмске улоге које је остварио у "Петријином венцу", "Сутону", остварењима "Лепа села лепо горе" и "Црни бомбардер", могу млађој публици да посведоче о заиста чудесном таленту који је имао. Његов дар препознао је и Питер Брук с којим је 1976. године радио филм "Сусрети са изузетним људима".

- Био је жртва расизма, или како се то сада назива "мржње према различитостима". А мржња не бира, чак и кад је усмерена на "погрешну" особу. Никад нећу заборавити малог Душана Јовановића, који је четири године раније убијен у Београдској улици јер је био Ром. Кад год се сетим несреће која је погодила Максу, сетим се тог дечака. Када бисмо рекли да су насилници "побркали" жртве, било би то као некакво оправдање. Обојица су жртве истог, погубног расизма - каже глумац Војислав Брајовић, председник Удружења драмских уметника Србије.

Foto: Архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Не зна се где је бољи, у тим импресивним улогама. Од "Петријиног венца", "Времена чуда", до филма "Лепа села, лепо горе". Његов цео филмски опус је био изванредан, видело се колико је то даровито створење. Иначе, као човек био је предиван, близак свима. Живимо у време многих трагичних судбина, а и наших трагичних срамота. Јер, то је наша срамота, нас као друштва. Едукација младих људи, поштивање различитости, успостављање система вредности - требало би да буде императив. Као и сваке године, УДУС ће обележити тај несрећни дан и сетити се Максе.

ТРИБИНА О НАСИЉУ

УПРАВА и колеге Народног позоришта, окупиће се 4. фебруара у подне, поред плоче Драгана Максимовића на Зеленом венцу и положити цвеће. У знак сећања на свог великана, две деценије после његове смрти, наредног месеца организоваће и трибину на тему насиља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације