ВЛАДА БИРА ЧЛАНОВЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА: На сајт Министарства могу да се пошаљу сугестије за измене и допуне Закона о култури
ОД понедељка, на сајту Министарства културе и информисања, отпочела је јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури. Тако се примедбе, предлози и сугестије могу доставити на утврђеним обрасцима за коментаре (преузимају се на сајту) до 20. фебруара, а потом ће, Министарство анализирати "примедбе, предлоге и сугестије" и извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона, објавити, опет на - интернет страници и порталу е-управе.
Иако смо се током пандемије научили да "све може да стане осим интернета", виртуелна јавна расправа о изменама и допунама кровног правног акта, када је област културе у питању, представља иновацију. А када су у питању новине које је Министарство понудило у изменама и допунама Закона о култури, у очи падају одредбе које се односе на Национални савет за културу, на чије формирање се већ годинама чека. Последњем НСК, којим је председавао сликар и писац Милета Продановић, мандат је истекао још 2016. године.
Избор овог тела, које према важећем закону броји 19 чланова - четири истакнута уметника и стручњака на предлог Владе, четири запослена у установама културе, четири представника репрезентативних удружења, један члан из области заштите културног наслеђа (на предлог удружења), два члана на предлог САНУ, један представник Универзитета уметности, један на предлог Конференције универзитета Србије и два члана испред националних мањина - "запело" је у Народној скупштини, која верификује његов састав. Још почетком 2019. посланици су изгласали чланове НСК на предлог Владе (Душана Ковачевића, Николу Шуицу, Ђорђа Ђурића, Светислава Божића, Тибора Варадија и Миодрага Марковића). И поред усвојених измена и допуна Закона о култури, зарад олакшавања формирања НСК, о осталим предлозима су се све до избијања пандемије, водиле оштре и бурне полемике. Компетентност неких од предложених за НСК била је упитна према суду јавности, док неки други нису имали подршку скупштинске већине.
Према садашњем предлогу, чланови Савета ће се и даље бирати из редова угледних и афирмисаних уметника и стручњака у култури, на период од пет година, али ће НСК бројати само седам чланова. Бираће их Влада (а не Народна скупштина), а на предлог "министарства надлежног за културу". Послови ће им остати непромењени, укључујући предлагање стратегије развоја културе, али и установљавање критеријума за стицање статуса истакнутог уметника (стручњака), утврђивање статуса истакнутог уметника (стручњака), давање мишљења у поступку доделе награде за подстицање културног стваралаштва...
УСТАНОВЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
ИЗМЕНАМА и допунама би било установљено и које су установе и други субјекти од националног значаја. А то су институције које имају националну и репрезентативну улогу у откривању, стварању, истраживању, проучавању, представљању, ширењу и уочавању националних културних вредности.
Статус националне установе културе и другог субјекта стицаће се актом Владе, а на предлог министарства, које ближе уређује услове за сваки појединачни случај. Ове установе носиле би ознаку "од националног значаја". Тај статус доносио би им приоритет приликом финансирања програма и пројеката из буџета Републике. Стечени статус Влада може и да одузме.
Уместо Народној скупштини извештај о раду би, уколико до измена дође, предавали Влади, најмање једном годишње. Чланови Савета ће и даље имати право на накнаду за рад, али је из ове одредбе избрисано да је реч о висини износа који утврђује одбор Народне скупштине, надлежан за административно-буџетска питања.
Надлежност са Народне скупштине на Владу, требало би да буде пренета и када је у питању усвајање Стратегије развоја културе Републике Србије, док је остала одредба да се она доноси за период од десет година. Током мандата бившег министра културе Владана Вукосављевића, после многобројних јавних расправа, потрошено је доста папира на писање стратегије и акционог плана њеног спровођења. Документ је послат Скупштини, пред чијим вратима је и остао.
Део предложених измена Закона о култури односи се на добијање својства правног лица установа културе, које се стиче уписивањем у регистар, а тај посао био би поверен Агенцији за привредне регистре (АПР).
ПРОДУЖЕН РОК
КАДА је реч о конкурсима за финансирање или суфинансирање културних програма и пројеката, као и уметничких односно стручних и научних истраживања у култури, најкаснији рок за њихово расписивање више није 30 већ 60 дана од усвајања буџета за наредну годину. Једна од измена односи се и на Управне одборе установе, у којима је минимални број чланова са три повећан на пет.
Препоручујемо
ПРИШТИНА СПРЕМА НОВУ ПРОВОКАЦИЈУ: Вљора најавила - Поново планирају пријаву за Унеско!
02. 01. 2021. у 15:52
МЕЂУНАРОДНЕ КУЛТУРНЕ ВЕЗЕ: Маја Гојковић са амбасадорима Катара и Белгије
28. 12. 2020. у 17:06
ОДРЖАНА РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА "КУЛТУРА У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ": Инвестицина у будућност
17. 12. 2020. у 17:10
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
КО ЈЕ ЈАЧИ - НАТО ИЛИ РУСИЈА? Истраживање открива ко има моћнију војску: "Две стране имају паритет само у једном погледу"
ПИТАЊЕ које занима многе добило одговор.
11. 11. 2024. у 22:35
Коментари (0)