Култура

ДЕМОН СА ПЛАВИМ ОЧИМА: Ужаси сестре Барте били су још гори него у филму - Сестре су тукле децу шибама, па на ране сипале сирће и слану воду

Новости онлајн

22. 02. 2021. у 11:55

МЕЂУ многобројним тешким сценама филма "Дара из Јасеновца", који је пре две вечери доживео светску телевизијску премијеру, публика је можда највише била потресена злоделима жене небеско плавих очију, чији поглед леди крв у жилама.

ДЕМОН СА ПЛАВИМ ОЧИМА: Ужаси сестре Барте били су још гори него у филму - Сестре су тукле децу шибама, па на ране сипале сирће и слану воду

У питању је сестра Барта Пулхерија, главна управница дечијег логора у Јастребарском.

Историјска драма редитеља Гаге Антонијевића, по сценарију Наташе Дракулић, приказује свакодневни живот у концентрационом логору из угла десетогодишње девојчице Даре Илић, која је ухапшена са старијим братом, мајком и двогодишњим братом Будом на Козари. Њен отац је већ затворен у Јасеновцу и ради као гробар на стратишту Градина, знајући да ће једног дана и сам себи ископати гроб. Убрзо пре доласка у женски и дечји део логора Стара Градишка, Дарина мајка и старији брат су убијени. Након тога, прича се фокусира на Дарину одлучност да одржи обећање које је дала мајци: да се никада неће одвојити од малог брата, чак и када он постаје све слабији и када жене које су бринуле о њему у логору буду убијене или одведене у Немачку на принудни рад.

Услови у логору

Сам логор, основан је почетком јула 1942. по одлуци усташког поглавника Анте Павелића у циљу "планског одгајања", односно васпитавања у усташком фашистичком духу и био под управом часних сестара Конгрегације св. Винко Паулски. У њега су се смештале бебе од шест месеци па све до деце до до 14 година. Услови у којима су деца боравила били су катастрофални, а многе часне сестре чуварке логора истицале су се у злостављању, драстично су кажњавале децу за сваки преступ. А пре ужасне тортуре деца би у логор стизала изнурена, болесна и готово гола. Ништа иоле прихватљиво није било обезбеђено за њихов смештај, није било чак ни хране за децу. Деца су боловала од најмање једне тешке болести, а многа су имала истовремено и више болести, дизентерију, тифус, скорбут, упалу плућа, дифтерију. Због глади, болести и начина "васпитања" дневно је умирало по неколико дечака и девојчица. Умрла деца сахрањивана су по десетак заједно у месту Јастребарско.

Како је Барта убијала

- Усташки метод убијања деце од 3 до 10 година овако је изгледао. Питали би: Децо, ко жели да види маму и тату? или Децо, ко хоће чоколаду?. Деца би се јављала: Ја, ја, ја, ја. Онда би их све повели до јаме и ударцем чекића у главу убацивали у њу - испричао је својевремено за "Политику" Гојко Рончевић, који је као седмогодишњак, три месеца био у Јастребачком. Пред њим је сестра Барта будаком убила двоје деце.

Свима је, сведочи Зорка Делић, такође једна од преживелих, сестра Барта говорила да су бандитска деца и да их треба побити. Деца су била приморавана да поздрављају усташким покличем "Спремни!", а деца која то не би урадила била су бацана у самицу и премлаћивана. Сестре су их тукле шибама а онда на отворене ране сипале сирће или слану воду.

Барта Пулхерија, шездесетогодишња часна сестра, посебно је била озлоглашена по својим поступцима према деци, а била је управница логора. Као свастика Миле Будака, усташког министра и ратног злочинца, успела је да на крају рата побегне из земље. Преко часних сестара "милосрдница" усташе су, систематски и на суров начин, спроводиле план "преваспитања" партизанске деце у усташку младеж и своје "јањичаре".

По информацијама доступним на интернету наводи се да је сестра Барта после рата емигрирала у Аустрију.

На Wикипедији се наводи да је у логору, према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске, било заточено 3.336 деце. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце.

У филму "Дара из Јасеновца", многи наши познати глумци имали су запажене улоге, а они који су тумачили усташке мучитеље Јасеновца неретко су говорили колико им је било тешко да обаве свој посао. Многи су размишљали и да улоге одбију. Улогу безосећајне сестре Барте Пулхерије, играла је глумица Татјана Кецман.

Татјана глуми од своје седме године када је одиграла улогу мале Стојанке у серији „Осма офанзива“ у режији легендарне Софије Соје Јовановић. По завршетку Факултета драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јефтовића и после неколико запажених улога у познатим филмским остварењима, Татјана своју каријеру усмерава првенствено на позориште. Десет година је била ангажована у КПГТ-у где је остварила значајне улоге, а широј позоришној публици у земљи и иностранству позната је по низу успешних ауторских пројеката: "Прекобројна", "Сутерен", "Кентаур", "Лудило удвоје", "Иза сцене", "10:1", "Више среће овај пут", "А где су кокошке?", "Сирена и Викторија", "Женска посла".

Ипак, несумњиво је да је "Дара из Јасеновца" један од оних који ће јој обележити каријеру.

(Вантед.рс)

21. 02. 2021. у 09:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

Свет

0 41

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15