Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА: Александар Југовић: "Плацебо"; Редитељ: Исидора Гонцић. НП Приштина

Драгана Бошковић

05. 03. 2021. у 13:10

Александар Југовић ("Утопљена душа") је писац већ препознат као трагалац за коренима бића свог народа у традицији и историји.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА: Александар Југовић: Плацебо; Редитељ: Исидора Гонцић. НП Приштина

У драми "Плацебо", реферишући се на медицински израз за безвредни лек, који може да помогне пацијенту, ако у њега дубоко верује, инструментализује као узалудно бекство из земаљског, у небески свет, иако је проблем, који мучи главног јунака Петра (Никола Ранђеловић), у њему самом.

Исидора Гонцић своје редитељско истраживање, претежно тематизовано у борби за право на другост, проширила је, постављањем "Плацеба" на сцену Народног позоришта у Приштини, са седиштем у Грачаници, на борбу читавог једног народа, па и менталитета, да на околину пребаци одговорност за сопствену неприлагођеност друштвеним конвенцијама. Петар би да реши проблем своје узалудности (незапосленост, неодраслост) умирањем, као картом за онај небески, бољи свет, у коме влада вечна правда. То је, наравно, заблуда и он постаје путник змеђу два света, од којих ниједан не може да му помогне да сазри и утемељи свој живот у сопствени избор. Доминантна мајка, посрнула жена, окружење које гледа само сопствену корист, систем који служи различитим људима само за задовољење најнижих порива, све је исто, упркос промени света живих и мртвих. На овом свету је недовољно жив, на оном недовољно мртав, и у тој недовршености је проблем Петровог живота, његов усуд.

Ансамбл Народног позоришта у Приштини је у овој фарси, на сцени Театра "Вук" у Београду, био понешто прегласан, што је отупљивало оштрицу поруке, укидајући јој валере у тону, који би допустио разлику између ироније и трагике. Ипак, у тешком жанру антинушићевске комике (Нушић је био добронамеран), Марко Павловић, нарочито у улози Митра, Бојан Стојчетовић (Свештеник Срба), Аника Грујић (Дринка), Милена Павловић (Станка), Никола Ђорђевић (Стефан), Страхиња Бићанин (Милош) и Јасмина Стојиљковић (Ботокса) врло радикално су одиграли наше прилике у кривом огледалу моралног посрнућа и малодушности у борби за промену. Инверзија је главни квалитет ове "преобучене трагедије", што добра комедија мора да буде. Суновраћујући се и верући низ тобоган, уместо да силазе и пењу се (сценограф Горан Стојчетовић), антијунаци су се сурвавали у своју невољу, и из ње се батргали као у животу, који су нам писац и редитељка показали - тешко, комично, понижавајуће и безуспешно.

Плацебо не делује, иако теши.