ИНТЕРВЈУ Маја Гојковић: И у државним установама видљив је мањак ћирилице, то је поражавајуће

ВОЛЕЛА бих да са министром просвете и науке направимо споразум да се култура врати у образовни систем и кроз учење, као обавезан предмет, и кроз едукацију. Децу треба упознавати са културом од малих ногу, водити их у позоришта, музеје, биоскопе. Не можеш да заволиш филм гледајући украдени садржај на екрану мобилног телефона, филм се заволи у биоскопу. Треба да негујемо нову публику. Највећи изазов после короне биће враћање старе, али и стварање нове публике.

Маја Гојковић / Фото П. Милошевић

У интервјуу за "Новости", министарка културе и информисања Маја Гојковић, која је на овом месту готово пет месеци, у вероватно најизазовнијој години за овај сектор али и друштво уопште, истиче и да је култура једна од највећих жртава ковида.

- Сада се тек види колико људима значе ти тренуци проведени у позоришту, биоскопу, музеју, на концерту... То је лек за душу у овим тешким временима - наглашава министарка, која је упркос свим тешкоћама због пандемије најавила и покренула неколико иницијатива: у завршној процедури је Закон о музејској делатности, у току су измене и допуне Закона о култури, у припреми је закон о аудио-визуелним делатностима...

* Преузимајући овај ресор, шта вас је највише изненадило?

- Била сам упозната са стањем у култури поприлично, међутим, непријатно ме је изненадило то што неке установе имају давно заборављене директоре и управнике, немају управне и надзорне одборе, или им је истекао мандат. Онда испадне и духовито и полуиронично оно што је Милена Гарфилд у својој књизи препоручила сваком министру културе да прочита пре него што уђе у Министарство, а то је књига "Кроз пустињу и прашуму". То је добро поређење јер овде има много посла. Мада је остварен видан напредак у области информисања по питању доношења закона, у области културе недостају многи закони. На томе се сада увелико ради.

* Зашто се толико дуго чекало на ове важне законе?

- Када причам са запосленима, јер они су овде константа, а ми министри се мењамо, кажу ми да су моји претходници поклекли пред "буком" појединих делова неке струке. Одустали су да се не би замерили неком. Не може тако да се ради. У серији "Круна" постоји чувени разговор између краљице Елизабете и Маргарет Тачер, где краљица пита Тачерову: "Да ли је страшно када имаш непријатеље и лево и десно и у центру", а ова јој одговара да није и чита јој песму која симболише да "нећеш имати непријатеље једино ако ништа не радиш". Министар, пре свега, мора да прати политику Владе Србије, јер ми смо тимски играчи, а не солисти, а друго, да прати своју визију и доноси одлуке чврсто стојећи иза њих, без обзира на то какву "буку" чује са стране. А "бука" је само од оних најгласнијих, а не од опште културне јавности.

* Током ванредног стања култура је чувала наш здрав разум, а чини се да сада, док идемо ка нормализацији, последња "отвара врата". Зашто је тако?

- У праву сте. У Кризном штабу увек има спорења, и можда се не слажем са њима увек, али одлуке се доносе једногласно. Не желим да се супротстављам струци, будући да сам и сама осетила последице ковида, мени најближи, а и сама сам се касније разболела. Зато су за мене предлози и одлуке медицинских радника на месту број један. И ја сам део Кризног штаба и добро је што је тако јер смо успели макар мало да релаксирамо мере, да сачувамо установе културе од потпуног закључавања. Волела бих да има више разумевања за биоскопе зато што су они највише страдали. Бојим се да, ако им не помогнемо, нећемо имати где да приказујемо филмове и зато са ФЦС и Групацијом за кинематографију радимо на решењу.

* Једна од првих ствари које сте тражили била је ревизија музејских збирки. Какав је одзив и шта је урађено до сада?

- У првих недељу дана по доласку када сам питала за попис сви су слегали раменима, иако је то законска обавеза. Недопустиво је да држава не зна шта поседује, какво културно благо има. Јавност годину и по дана није знала да смо имали крађу у Музеју примењене уметности. Можда су грађани могли да препознају украдене драгоцености и пријаве. Овако смо остали без вредних, углавном златних предмета, а процењена штета је око 300.000 евра. Још једно значајно питање је безбедност. Поново цвета црно тржиште уметнина широм Европе, предмети нестају, продају се и фалсификати. Зато нам је безбедност веома важна, а не да, као у случају Музеја примењене уметности, зависе од јавних набавки, да неко из тих агенција буде умешан у крађу, а уговор још није раскинут.

Маја Гојковић / Фото П. Милошевић

* Одржана је последња јавна расправа о Изменама и допунама Закона о култури. Какве нам промене он доноси?

- Измене су кренуле са три члана, а онда је испало да их треба много више. У догледно време мораће да се донесе нови закон о култури. Овај није лош, али има много правних мањкавости и нечега што је неизводљиво у пракси. Ето, мени се на почетку мандата десило да у новинама прочитам да је једна установа културе расписала конкурс за директора, а Министарство, као оснивач, нити управни и надзорни одбор о томе нису знали ништа. Онда сам се заинтересовала и за Национални савет за културу који већ годинама не постоји и схватила да је та процедура толико компликована да није јасно како су уопште икада и бирани.

* Национални савет је смањен са 19 на седам чланова, и све ће их бирати Влада на предлог вашег министарства?

- План је да добијемо Национални савет који ће бити функционалан. То није неко невладино тело које Скупштина треба на силу да изгласа и да онда они критикују министра. Они, напротив, треба да помогну министру правим саветима, или га упозоре на евентуалне лоше одлуке. Свуда у Европи и свету, па и код нас, увођењем разноразних тела, "круни" се улога и утицај министра. Испада да је министар само врећа за ударање када ствари не иду како треба. Што се тиче Националног савета, министар треба да добије предлоге од установа културе, САНУ, Матице српске, релевантних удружења, а на њему је да од предложених изабере оне које сматра најбољима.

* Ваша иницијатива је и да плаћање доприноса самосталцима у локалним самоуправама постане обавезно?

- Предложили смо Министарству финансија да се из закона брише реч "може" и да се стави реч "мора". Позитивно је што Београд и Нови Сад плаћају обавезе према самосталцима, али зато се уметници из целе Србије пријављују у ова два града. Тражили смо и податак о томе колика су дуговања локалних самоуправа према самосталним уметницима, па да у договору са премијерком и министром финансија проверимо да ли постоји могућност да их држава измири. На тај начин ћемо подвући црту, а општине наставити да редовно плаћају доприносе.

* Колико нам је, по вашем мишљењу, важно усвајање Закона о службеној употреби језика и писма?

- Путујући кроз мања места широм Србије, јер се децентрализацијом културе бавим путујући, а не из кабинета, и у државним установама видим мањак ћирилице, а то је поражавајуће. Нико ништа не намеће, напротив, мислим да је ћирилица губитничко писмо у Србији. Она је у дефанзиви, зато не разумем ту халабуку кад год се спомене могућност доношења закона који би ћирилицу ставио на оно место које је предвиђено Уставом. С друге стране, то треба да буде бренд наше државе. Па да уз Николу Теслу, Новака Ђоковића, Милоша Биковића, свет зна и за наше ћириличко писмо. Треба радити на томе, покренути и једну добру кампању усмерену пре свега ка младима, да буду поносни на то што пишу и читају два писма.

* Када је реч о промоцији Србије, историје и наслеђа, недавно смо са филмом "Дара из Јасеновца" видели и добре и лоше стране тога. Јесу ли вас изненадиле реакције?

- Лоши коментари су резултат теме, а не квалитета филма. Сва критика, нажалост, и у Србији и ван ње свела се на питање - "зашто сада?". Не разумем такво питање и не видим да се оно поставља било коме у свету. Американци су снимили филм "Перл Харбур" који је чак добио и Оскар, па нико није питао зашто сада, нити помислио да ће се Јапан и Америка посвађати због њега. "Дара из Јасеновца" је добар и значајан филм. У Југославији се, због нашег заједничког живота, стављала по страни та страшна и мрачна тема логора, сада то не сме да се дешава. И мале и велике државе се боре за национални идентитет због себе, а не због туђих коментара.

* Ипак, Србија је принуђена да брани своје наслеђе на Косову и Метохији, чак и да доказује да је њено?

- То је политичка ствар, јер сви у свету, и они који то споре и они који то подржавају, знају истину. Видели сте и сами да су политичари из Приштине у покушају да уђу у Унеско као образложење навели да би они онда "више чували" српску баштину, али тај покушај је пао у воду. Уз очување културног наслеђа, битна је и јавна дипломатија. Верујем да треба да отварамо културне центре, пре свега у региону, јер је ту наша публика. У Словенији, Македонији, читају се српски писци, гледају филмови и представе. Треба промишљеније бирати и програм за постојећи Културни центар у Паризу, онај у припреми у Пекингу, а добијене су и дозволе за наш центар у Лондону. Културна дипломатија је наша велика шанса.

Препоручујемо

Политика

0 0

ПОТПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ У ПОСЕТИ ДРЖАВНОМ АРХИВУ СРБИЈЕ: Култура сећања и историја државе налази се и чува овој важној установи

12. 03. 2021. у 18:01

Познати

0 1

КО ЋЕ БИТИ КАЖЊЕН ЗБОГ КОНЦЕРАТА: Након халабуке у јавности , "Комбанк дворана" отказала све догађаје у марту

12. 03. 2021. у 07:40

Друштво

0 1

"МЕРЕ ТРЕБА ДА ВАЖЕ ЗА СВЕ" - Гојковић: На Кризном штабу ће се разматрати и казне због концерта "Црвене јабуке"

11. 03. 2021. у 13:06

Политика

0 0

КРИМИНАЛНА ГРУПА БЕЛИВУКА ПОВЕЗАНА И СА КУЛТУРОМ! Гојковић: Јавност ће бити шокирана колико је то далеко отишло!

11. 03. 2021. у 12:05

Култура

0 0

"ОГРОМАН ГУБИТАК ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ": Гојковић упутила телеграм саучешћа поводом смрти Бориса Комненића

07. 03. 2021. у 11:54

Политика

0 2

МАЈА ГОЈКОВИЋ О ОБРАЋАЊУ ПРЕДСЕДНИКА: Послата јасна порука да је држава спремна за борбу против организованог криминала

06. 03. 2021. у 23:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације