БИЛИ СМО ДЕО ВЕЛИКОГ СВЕТА: Милован Божиновић, дугогодишњи уредник трибине СКЦ и дипломата, о "копчама" са тадашњим трендовима

НАЈВАЖНИЈИ домет Студентског културног центра седамдесетих година је што је питањима и темама које је отварао, Београд и његову студентску и интелектуалну сцену увео у универзалне тенденције. Имали смо снажан и утемељен осећај да смо део великог мислећег света. То је најдрагоценије искуство које је човек могао да стекне пратећи програм тадашњег СКЦ.

Архива

Пола века од оснивања установе која је обележила више генерација београдског интелектуалног и уметничког круга, домете ове институције овако "сецира" Милован Божиновић, дипломата и амбасадор у пензији и један од првих уредника програма СКЦ-а.

У здање на углу Маршала Тита и Генерала Жданова наш саговорник први пут је званично ушао почетком 1972. године као млади филозоф, врхунски студент најпознатијих професора тадашњег Филозофског факултета. Управо на њихову препоруку запослен је у СКЦ - установи која је још била у повоју и која му није била непозната. Пре тога често је седео у публици и пратио програме својих колега. Трибински програм водиће готово пуну деценију - све до 1981. године.

- Први уредник трибина по оснивању СКЦ био је Предраг Драгић Кијук, али он је по тадашњим схватањима био превише политички конзервативан, па је после пада либерала смењен. Дошао сам на његово место и наставио да осмишљавам програм - присећа се данас Божиновић.

СЕДАМДЕСЕТЕ године биле су златно доба аутентичног филозофског правца конципираног кроз часопис "Праксис". Реч је била о интересантној филозофској иновацији у односу на ортодоксни марксизам и у светским размерама. Корчуланска летња школа била је појам отворене филозофске дискусије, која је одјекивала светом. Покрет шездесетосмаша, иначе, тих година се нашао у застоју, а потом ће седамдесетих уследити појава различитих његових деривата. Јавиће се Бадер-Мајнхоф, касније и "Зелени".

Србија се после пада либерала на нивоу Партије нашла у стању израженије политичке ортодоксије, али, како наглашава Божиновић, са тим се дало живети. За СКЦ је то значило наставак пута већ трасираном стазом слободе и отвореног дијалога.

- Били смо препознати као изразито југословенски оријентисани. У Београду је негована изузетно привлачна традиција слободнијег теоријског размишљања. Постојала је и копча са светским трендом - иста питања која су преокупирала мислећи велики свет постављали смо и ми у Београду. Књиге наших филозофа превођене су на стране језике и имале су велики утицај и у иностранству - истиче наш саговорник.

Трибински програм у СКЦ тако је наликовао великим светским друштвеним формумима. Божиновић се присећа и шеме првих трибина које је уређивао. Махом су то биле расправе из домена друштвених наука - филозофије, права, социологије, теорије уметности... Гостовала су тадашња велика имена хуманистичких наука - цела "Праксис" школа, економиста Бранко Хорват, филозоф Тарас Кермаунер... Трибина је остављала утисак једне отворене интелектуалне заједнице.

- ВРЕМЕ је било такво да су политички неприхватљиве теме прилагођаване и маскиране теоријским проблемима. На трибинама се тако обично разговарало о недостатку критичког мишљења, неефикасности економије и слично. Национална питања нису тих година отварана, али варничења са режимом нису изостала. Стигла је и прва и једина забрана. Гостовању професора Правног факултета Михаила Ђурића, оштрог критичара уставних промена, 1974. године речено је децидирано "не" - наводи наш саговорник.

После чувеног прогона осморице професора Филозофског факултета 1974. и трибинска сцена је осиромашена. Овим немилим догађајем, међутим, направљен је оквир за читав низ гостовања чувених светских професора. Како је до тога дошло, објашњава Божиновић:

Мило Петровић / Архива

- Уклањање ових професора навело ме је да еминентне саговорнике потражим - у иностранству. Обишао сам тада стране амбасаде у Београду и предложио да помогну у организацији познатих професора са њихових универзитета. Зачудо, успео сам утоком томе, па је СКЦ 1977. и 1978. године угостио 24 интелектуалца светског реномеа махом из Немачке, Велике Британије, Француске, Италије. Тада је и то било могуће. У Београд су на позив СКЦ тако долазили Алфред Шмит, Ален Турен, Оскар Мектер, Питер Стросон, Николас Луман и многи други. Мало је фалило да угостимо и Јиргена Хабермаса, али он је био више наклоњен Корчули, него Београду. Била су то све чувена имена тог времена и успела компензација за изостанак наших прогнаних професора - напомиње Божиновић.

ВАЖНЕ су још две велике акције које је СКЦ организовао тих година, а на које је свој печат утиснуо још један из плејаде уредника ове установе - Мило Петровић. Годину дана после пада Франка формирана је нова социјалдемократска шпанска влада. Петровић је иницирао "Недељу Шпаније" у СКЦ. У Београд је дошло двадесетак шпанских левичарских интелектуалаца, песника и уметника. То је био први излазак шпанске левице на светску сцену, што је добило међународни одјек.

- Друга акција била је "Недеља Латинске Америке", која је поред Чилеанаца избеглих од Пиночеа, који су уточиште нашли у Београду, окупила и око 30 латиноамеричких лидера ослободилачких покрета и тамошње леве гериле. Најпознатији гост био је Роберто Гевара, Чеов рођени брат. Многи од наших тадашњих гостију касније су постајали министри и водећи људи Боливије, Никарагве, Хондураса и других држава - сећа се наш саговорник.

Роберто Гевара / Архива

СКЦ је седамдесетих година заиста био феномен Југославије и израз интелектуалне свежине коју је режим у доброј мери контролисао, али јој се није супротстављао. Штавише, у много чему је подстицао. У приземљу СКЦ радила је књижара у којој су се продавале књиге најпознатијих западноевропских и америчких издавача. Постојала је могућност да се преко ње наручују издања којих у Београду није било у продаји. Уз то, радила је и читаоница у коју су стизали готово сви утицајни стручни часописи из света. Био је то излог великог слободног света у Београду.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДАВНО ЗАБОРАВЉЕНА МАПА КУЛТУРЕ: Протоком времена, СКЦ ће својим програмима долазити у све оштрији сукоб са влашћу

13. 03. 2021. у 17:14

Култура

1 2

ШЕСТОРКА КОЈА ЈЕ МЕЊАЛА УМЕТНОСТ: Како је Галерија СКЦ постала центар нове авангарде и ишла у корак са сличним покретима у свету

12. 03. 2021. у 11:45

Култура

0 0

ОАЗА ЗА ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: СКЦ је седиште авангардних догађања у ликовним и музичким уметностима, књижевности, филозофији, филму, позоришту

11. 03. 2021. у 17:14

Култура

0 0

ЗАВЕРА НА ЕЛИТИСТИЧКИ НАЧИН: Како су у СКЦ протекле Прве године Филмфорума и проширених медија

10. 03. 2021. у 17:14

Култура

0 1

СВЕТИОНИК СЛОБОДНЕ МИСЛИ: 50 година од почeтка рада београдског Студенског културног центра

09. 03. 2021. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације