ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.
А познато је: ако држава нема националну политику или је не спроводи, онда се спроводи туђа национална политика, и посебно у области културе, где се најбоље утемељује и чува национални идентитет. Ми смо са распадом бивше државе Југославије и раскидом српско-хрватског књижевнојезичког заједништва наследили неуређену језичку ситуацију. Тако је и данас.
Тако може бити само где не постоји утврђена језичке политика - што је израз државне неодговорности.
Новосадским договором и потоњим законима утврђена равноправност ћирилице и латинице довела је до готово потпуног потискивања ћирилице као српског традиционалног писма. А домаћи и светски мудраци нас уче како је неминован крај ћирилице, подваљују нам нефункционалност ћирилице, па како странци лепо читају и разумеју српски језик кад је исписан латиницом, и сличне небулозе нам говоре. А не сећају се да је не тако давно српска Пошта одговорила да не може из Београда у Шумадију послати телеграм на ћирилици - јер нема такву машину! Други нам говоре како ће наша деца у свету сачувати свој идентитет ако им шаљемо књиге штампане латиницом, јер, ето, национални и културни идентитет се најбоље чувају одричући се од свога писма које је у срцу тога идентитета.
Кад ћирилица не би била тако значајан знак српског идентитета не би је сваки окупатор забрањивао. На ћирилици смо створили такве споменике који иду у европску ризницу културне баштине - Мирослављево јеванђеље и друга јеванђеља на српској редакцији старословенског, па Кулинова повеља из 1189, најстарији споменик на српском народном језику, Душанов законик, и други слични споменици, па Слово љубве деспота Стефана
Лазаревића, и даље и даље. Како да је се одрекнемо и, посебно, зашто да је се одрекнемо.
Зарад самопоништавања свога идентитета.
Није спорно да смо у последњих стотинак година, а понегде и раније, писали и латиницом. Поменимо Србе у средњовековном Дубровнику. Па где су данас Срби католици у Дубровнику и ини, и да ли смо одбранили њихово стваралаштво у корпусу српске културе, ако смо и бранили, посебно у свету? А данас се у светским библиотекама све што је написано на српском језику и латиници води као дела на хрватском језику. И у Народној библиотеци Србије. Тако, дакле, кад је посреди данашње српско стваралаштво на латиници.
Ми на европском путу прихватамо европске вредности. А једна од тих вредности јесте и чување и неговање националних култура. Досад нисмо показали да у држави Србији томе поклањамо ваљану пажњу. Не штитимо довољно своју писану баштину и даље чинимо уступке на штету националног идентитета. Србија је законом регулисала статус мањинских језика у складу с највишим светским стандардима, у понечему и изнад европских стандарда, и то у пракси спроводи, што је добро. Статус српског језика и његовог писма није решила. А требало је да српско језичко питање уреди после распада српско-хрватског књижевнојезичког заједништва у складу с новонасталом ситуацијом, па и у складу са уставом земље. Због непостојања језичке политике држава доноси одлуке којим чини непоправљиве штете статусу српског језика и српској култури. А носиоци неких мањинских језика већ заборављају да у Србији постоји и српски језик.
Измене закона чаме у фиоци
Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица, већ годинама чекају да буду усвојене.
Предлог измена урадило је Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. У предлогу стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...
"Новости" су покушавале да дођу до одговора - због чега овај пропис чами у фиоци, али надлежне институције остајале су неме на сва наша питања.
Предлог измена и допуна Закона о језику и писму, у коме је регулисан статус српског језика и ћирилице у службеној употреби, већ две године чами заробљен у нечијој фиоци. Одбор за стандардизацију српског језика априла 2019. обратио се председнику државе, председнику Народне скупштине и председнику Владе са апелом да се закон без одлагања упути Народној скупштини на усвајање. Из Скупштине је дошао одговор да је наш допис прослеђен неком њеном одбору, а из кабинета председника одговорено је да су "предметни допис проследили Министарству културе и информисања", које је, узгред, и сачинило предлог закона у сарадњи са Одбором за стандардизацију српског језика. Закон је доживео судбину Декларације о заштити српског народа, чије је усвајање најавио државни врх пре четири године.
Пре годину председник државе је најавио и усвајање закона о заштити српског језика и ћирилице - заједно са Републиком Српском. Оправдано, јер српски језик и ћирилица, заједно са вером, чине срж српског националног идентитета. Зато се они у исто време и покушавају разорити: Српску православну цркву из Црне Горе, а српски језик и ћирилицу (и) из Србије. Народ је у Црној Гори одбранио цркву, засад, а ако се у Србији ускоро не донесе закон о језику и писму, држава ће бити ослобођена бриге о њиховој заштити. Ових дана се громогласно најављује закон о родној равноправности који, уз остало, треба да озакони насиље над српским језиком путем језичког инжињеринга, а игноришући језичку науку, у име једне идеологије и са аргументима политичке моћи, какво досад није било познато светској цивилизацији, какво нису чинили ни најтоталитарнији режими двадесетог века. Носиоци тог насиља су домаћи извођачи као и носиоци насиља над црквом, а несумњиво су наручиоци на истој адреси. Ако се држава оглуши о већ изречено мишљење језичке струке о томе насиљу, као што често није уважавала струку, велики су изгледи да ће српско језичко, а тиме и национално, питање бити решено. Отвориће се врата за изградњу новог српског идентитета по мери мондијалиста, јер нисмо свој културни и национални идентитет знали сачувати због оклевања државе упркос многобројним апелима језичке струке. Зато би најављени закон о заштити српског језика и писма морао имати један члан чији би садржај био: Забрањен је било какав политички или идеолошки утицај на развој језика.
Развој језика прати, проучава и нормира га српска језичка струка.
Снага једног народа је у снази његове културе. Српски језик и ћирилица су у срцу српске културе. То добро знају наручиоци разарања српског културног идентитета - све боље то зна и српска јавност, да ли (хоће да) зна и српска држава?
Препоручујемо
"НОВОСТИ" ТРАЖЕ ОДГОВОР: Зашто закон о ћирилици и даље чами у фиоци?
02. 03. 2021. у 10:30
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (5)