КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Историја судбине

ДРАГАН Бабић, "У мирне дане", НМ "Либрис" и КПЗ Србије

Фото: Приватна архива

Оквир збирке Драгана Бабића "У мирне дане" чине песме "Тражим"... и "Седим, тако"...

Нека од њих су згасла, нека су жива. Згаслости припадају безбрижност и радост, а животу меланхолија, али не и нефункционални сентимент.

Између те две песме у девет циклуса стало је мноштво мотива. Неки од њих су пролазност, значај сећања, љубав и многи други који карактеришу лице и наличје садашњице, некада у односу на себе саму, још чешће у односу на прошлост.

Све то, кроз веште стихове, саопштено нам је лепим стилом, речима бираним с великом пажњом. О нијансама у њиховом тражењу и о томе колико речи значе песнику налазимо и експлицитне потврде у појединим песмама. О било чему да се у збирци пева, читалац осећа ту значајну чињеницу - да је песник бдео над речима, да их је бирао по нијансама, бојама, по њиховој мелодији и ритму и, наравно, по дубини значења, по могућности да оне "утврде оно што би требало рећи".

Но, ту се лирски субјект, који је очигледно и песник, не зауставља, и тако, пажљиво бирајући речи, испитује изражајне и стилске могућности њихових спојева. Тако с читаоцем дели сопствене успехе и неуспехе у том предузимању и уводи још једну, за све ствараоце значајну тему - колико створено дело, у конкретном случају песма - остаје тековина аутора, а колико има сопствени живот, на који по стварању онај који ствара више нема утицаја. Поред те, увек инспиративне теме, присутна је, нужно, и она платоновска - колико су те речи, када нађу идеалан спој, уметникове, а колико су своје, тј. божанске. Поред наведеног, лирски субјект носи свест о томе да су речи сведоци и да трају знатно дуже од оног ко их је за свог животног века одабрао. Та чињеница као да нас уверава да су оне заправо продужен живот свог аутора и да је то битно, не због опстајања творевине саме по себи, не чак ни због њене естетике, већ због емоције коју чува у себи. Доводећи нас до тог знања, лирски субјект нас подсећа да волимо, да показујемо љубав. Тако ће она у песми трајати дуже од нас самих, тако ће у њој бити забележен тај јединствени тренутак - који нисмо пропустили.

Фото Промо

И као што нас на песнички начин подсећа на значај непропуштања тренутака за љубав, како је то у прози сјајно радио велико српски писац Павле Угринов, високоосетљиви лирски субјект који је, у ствари, песник, указује нам на везу лепоте и памћења, на значај и величанственост естетског доживљаја, на човека у чију природу је уписана потреба за лепим и могућност да се та лепота упамти. Освешћујући то у читаоца, лирски субјект га кроз читаву збирку суверено води на различита места, најчешће на она која откривају завичајне пејзаже, па зато садрже и драгоцене вишкове лепоте, оне које осећамо док читамо "Места која волимо" Ивана В. Лалића, а са свешћу да са њих, ма где да смо, никада нећемо отићи.

Поред наведеног, волели бисмо да напоменемо да поезија Драгана Бабића отвара велико асоцијативно поље на песничка искуства најзначајнијих српских песника. Поред поменутог Ивана В. Лалића, мислимо и на Момчила Настасијевића, Васка Попу, Милосава Тешића, Мирослава Максимовића и друге.

Збирка песама "У мирне дане" заправо је - због филигрански бираних речи и истих таквих реченичких спојева - кратка и врло ефектна историја личне и националне судбине и културе чија су упоришта у највишим, неупитним вредностима понетим из завичаја. Она је, несумњиво, и поуздани водич, али и оријентир, у Вавилону данас.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Онтологија зла

09. 03. 2021. у 13:26

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Дубина увида

02. 03. 2021. у 16:33

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путоказ култури

23. 02. 2021. у 15:15

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О сновима и око њих

16. 02. 2021. у 13:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације