УМЕТНОСТ ЈЕ СТВАРАЛА ОД СВЕГА ШТО ЈЕ ДОТАКЛА: Ретроспективна изложба сликарке Мире Бртке (1930 - 2014) у Музеју града Београда
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
У ПРОСТОРУ Музеја града Београда, у Ресавској 40б, око три стотине експоната, заокружиће причу о свестраној уметници Мири Бртки (1930-2014), са освртом на њено ликовно стваралаштво, али и на креативност коју је испољила као филмска режисерка, костимографкиња, активисткиња.
Фото Приватна архива
Ретроспективну поставку названу "Рефлексије", посвећену ауторки која је била један од носилаца нових тенденција у српској савременој уметности друге половине прошлог века, организује фондација са њеним именом и Музеј града Београда, а биће отворена од 17. марта до 21. априла.
На једном месту биће тако сакупљени одабрани радови настали током педесетогодишње каријере, од 1964, када је имала прву самосталну изложбу у Риму, до ретроспективе "Нестабилне равнотеже", приређене у МСУВ, 2012. године. Изложба ће приказати нека од њених најрепрезентативнијих дела, попут серије слика у духу постенформела, али и остварења у којима се бавила истраживањем светлости и боје, сарађујући са групом Illumination, под менторством јапанског уметника Нобуја Абеа. Део поставке је и циклус "Белих слика", за које су карактерестичне геометријске форме, као и дела из серије "Линеари" и "Чисто сликарство".
Senza Titolo, Фото Приватна архива
На аутентичан начин, ова уметница користила је различите материјале - папир и текстил, стварала колаже, асамблаже, објекте. Бавила се и скулптуром, а изложба обухвата њене вајарске радове, од оних малог формата, до монументалних. Реч је о циклусима, "Акумулације", "Црвена скулптура", "Линеарна скулптура", "Метамеханике", "Споља-изнутра".
Уникатне "Мирине хаљине"
ПОРЕД сликарства, колажа и скулптуре, позоришне и филмске режије, сценографије, костимографије, анимираног филма, успешно се бавила и модом (уникатне "Мирине хаљине") и везом. У циклусу "Радови с везом" сарађивала је са својим сународњакињама, ткаљама - Словакињама. Основала је и уметничку асоцијацију "Биро бункер" у Старој Пазови.
Рођена у словачкој породици у Новим Бановцима, гимназију, а потом и студије режије на Академији за позориште и филм завршила је у Београду 1953. да би у Риму дипломирала на Академији лепих уметности, деценију касније. Њени сликарски почеци, средином шездесетих година 20. века, одвијају се у атмосфери италијанске уметности периода "после енформела", a од 1966. прелази на колористичку апстракцију у сликама, колажима и темперама на картону.
Фото Приватна архива
Прве самосталне изложбе у Југославији имала је у Музеју савремене уметности у Новом Саду и Салону Музеја савремене уметности у Београду 1971. године, иако је везе са београдском уметничком сценом успоставља учешћем на Тријеналу 1967. и Октобарском салону 1968. године.
Била је предана стваралаштву до последњег даха, упркос великој, личној животној трагедији, која ју је задесила средином деведесетих: снимајући прве кадрове филма "Сутон над Београдом", њен супруг режисер Драган Кресоја, и син, камерман, Милош Стефан Кресоја, погинули су у хеликоптерској несрећи, на ушћу Саве у Дунав.
Фото Приватна архива
Радови ове уметнице налазе се у јавним збиркама, попут Музеја савремене уметности Војводине, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Сарајева, галеријама и музејима у Тренту, Риму, Истанбулу, као и у приватним колекцијама. Скулптуре Мире Бртке постављене су у јавним просторима у Вршцу, Кикинди, Апатину, Старој Пазови, а о њој је снимљено више филмова и телевизијских емисија.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
РЕЧ ЈЕ НАШ ОБРАЗ ПРЕД БОГОМ: Награда "Стеван Раичковић" уручена Слободану Ристовићу
10. 07. 2026. у 23:25
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
МЕША СПОЈИО СРПСКО И МУСЛИМАНСКО ПОРЕКЛО: Ко су Вујовићи из Билеће од којих је потекао Селимовић?
У ЧЛАНКУ сазнајте како је Меша Селимовић, познати писац, спојио своје муслиманско и српско порекло кроз причу о свом претку Вујовићу.
12. 07. 2026. у 11:04
"Избришите нам село са УНЕСЦО листе - живот нам је постао 'пакао'": Има их 14 и жале што су уврштени као "једно од најлепших места Европе"
Становници Влколинеца, села под заштитом УНЕСЦО-а, траже да изгуби статус светске баштине јер је њихов дом претворио у "мртав музеј на отвореном".
12. 07. 2026. у 16:12
"ОСТРВО СМРТИ": Са овог места се нико жив није вратио (ФОТО/ВИДЕО)
У ИНДИЈСКОМ океану, недалеко од Шри Ланке, налази се острво на које никада није крочио ниједан човек. Ипак, ово мистериозно острво је све, само није напуштено.
12. 07. 2026. у 13:12
Купили кућу, а њихов пас је ПРЕСТАО ДА ЛАЈЕ - онда су сазнали језиву истину о свом новом дому "из снова"
Мој муж и ја смо годинама сањали о мирнијем животу, далеко од градске гужве, буке и свакодневног стреса. Желели смо место где би наша деца могла да одрастају без журбе, окружена природом, где би јутра почињала звуком птица, а не аутомобилских сирена.
12. 07. 2026. у 15:03
ДА ЛИ ВЕЉКО ДОБИЈА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ? "Што бих одбио нешто за шта сам крварио, живела Србија!"
ВЕЉКО је годинама бележио запажене успехе...
12. 07. 2026. у 09:05
ОПАСНОСТ ОД ЏИХАДА И БЛОКАДЕ: "Рат у Ирану је крај америчког пројекта Велики Израел" - како Техеран контролише Ормуз и чиме прети Западу?
ПУКОВНИК у пензији Мића Живојиновић оценио је данас да рат у Ирану представља завршницу америчког пројекта "Велики Блиски исток", чији је, како је рекао, циљ стварање "Великог Израела", који би запосео велики део Палестине, као и делове територија Либана и Сирије, као и да је то место "где се копља ломе".
13. 07. 2026. у 11:45
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве
НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.
13. 07. 2026. у 12:47
Најновије из рубрике
НАЈБОЉИ РАДОВИ 58. „ПЈЕРА“ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Прелистајте каталог!
НАГРАЂЕНИ и одабрани радови најбољих домаћих карикатуриста, приче о традицији конкурса и сатири која већ готово шест деценија говори језиком карикатуре.
13. 07. 2026. у 14:11
"УНИШТАВАЛИ СМО СЕ ОД ВИЊАКА И ИСПУШИЛИ КАМИОН ЦИГАРЕТА": Хопкинс поделио успомене боравка у Јогославији
ЕНТОНИЈА Хопкинса публика најбоље памти по улози Ханибала Лектора у филму "Кад јагањци утихну".
11. 07. 2026. у 14:47
РЕЧ ЈЕ НАШ ОБРАЗ ПРЕД БОГОМ: Награда "Стеван Раичковић" уручена Слободану Ристовићу
ЗА песничку књигу "Завичајна врана" (издавач Удружење књижевника Републике Српске) Слободану Ристовићу (1952) данас је у СКЗ уручена угледна награда "Стеван Раичковић" за најбољу збирку у прошлој години.
10. 07. 2026. у 23:25
"ЈА САМ УМРО ЗАЈЕДНО СА МОЈОМ ЋЕРКОМ И ЖЕНОМ": Живот Ђорђа Кадијевића обележиле породичне трагедије
ВЕЛИКАН југословенске кинематографије, Ђорђе Кадијевић, умро је у 94. години у Београду. Он је иза себе оставио неизбрисив траг и бројна дела, а током живота се сусрео са бројим изазовима.
10. 07. 2026. у 22:30
ПРЕМИНУО ЂОРЂЕ КАДИЈЕВИЋ: Легендарни филмски режисер, познат по филму "Лептирица" и серији "Вук Караџић"
Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду у 94. години.
10. 07. 2026. у 21:36
Коментари (0)