ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
Фото П. Митић
Потом смо кроз реформе Саве Мркаља, Луке Милованова Георгијевића и Вука Караџића с почетка 19. века добили и савремену српску ћирилицу, који су многи називали и вуковица. У време јачања југословенске идеје, знамо и то, сви Срби током 20. века прихватају и своје допунско писмо, латиницу, којом су Срби католици писали вековима, као и суседни Хрвати. Отада до данас, ћирилица је српско национално писмо јер је користимо од прихватања писмености у 9. веку, а латиница је, у складу са историјским контекстом, наше допунско писмо, које има пуну равноправност у јавном језику.
Измене закона чаме у фиоци
Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица, већ годинама чекају да буду усвојене.
Предлог измена урадило је Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. У предлогу стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...
"Новости" су покушавале да дођу до одговора - због чега овај пропис чами у фиоци, али надлежне институције остајале су неме на сва наша питања.
Ако оставимо по страни чињеницу да исту "провинцијску тврдњу" вековима баштине Енглези, Французи, Немци, Американци, те цицијашки чувају то једно писмо не купујући нова, више ће нас привући пишчево "лингвистичко знање", оно које неистомишљеници немају, о пожељном броју српских писама: "Ја бих волео да има три, четири. Да је што више људи упозна и ван тарабе београдског пашалука. Зар неко ко није Србин и не чита ћирилицу не би требало да чита наше књиге?" Ево, коначно, праве лингвистике! Не наводећи примере језика који имају "три, четири" писма (зашто не пет-шест?), писац нам наводи аргументацију за четири српска писма: да нас читају преко тарабе, јер Енглези, Французи, Немци и Американци иначе сјајно разумеју српски језик, али само ако је написан латиницом. Ако пак мисли на Хрвате и Бошњаке, да ли се писац икада упитао зашто они зарад прескакања тарабе не штампају своје књиге у Загребу и Сарајеву ћирилицом?
Илустрација Горан Дивац
Нарочито када се узме у обзир да је потенцијалних читалаца на српском језичком простору више него на хрватском и бошњачком заједно. И коначно, опет у најсветлијој традицији "латиничарском" замењивања теза (о чему сам много пута писао), проблем се опет пребацује у потпуно друго двориште, па се писац пита зашто "душебрижнике за очување српског језика" не брину позамљенице фокусирати се, бренд, бенефит и сл.
Не схватајмо озбиљно ове пуристичке изливе, они служе само за стварање магле, већ се усредсредимо на кључне аргументе за латиницу у српској култури. Елем, "ја волим латиницу из двоструко себичних разлога: као прво, што на латиници (+ на ћирилици) број читалаца мојих књига знатно расте; као друго, навикао сам се на латиницу читајући књиге на другим језицима који користе ово писмо." Ако први аргумент сврстамо у категорију оних који проучавају односе вере и вечере, запитајмо се уз други: Какве ли ће сад аргументе изнети преводиоци са арапског или кинеског језика? Можда ће то бити та два неопходна писма српској култури, да стигнемо до магичног броја четири?
Појединци имају интелектуалну одговорност за тежину аргументованости онога што пишу, али имају је и медији. Срећом, наведени културни додатак рејтинг истог броја спасао је дивним интервјуом Марије Ђорђевић са Ирином Суботић на првим странама. И зачудо, говорећи о Љубомиру Мицићу, великану европских авангардних кругова, наша чувена историчарка уметности истиче да је после Другог светског рата Мицић, "одбачен од друштва, ван свих институција и јавности, нападан са разних страна [...] борио се донкихотовски с дубоким уверењем у оправданост својих настојања да докаже како су наша савремена култура, понашање, изглед Београда, емисије на радију, текстови у новинама, угрожена ћирилица и сл., противни разуму и противни нашим обичајима". И ето "провинцијских тврдњи" Љубомира Мицића, склоног "примитивном национализму" (јер очито није био довољно европејац), ето и "провинцијске" тежње Ирине Суботић (ни она није довољно европејка) да се и данас проговори о судбини ћирилице! То је, иначе, онај исти Мицић за којег "латиничари" тврде да се залагао за латиницу, што је бесрамни фалсификат не само због онога што је овај уметник говорио него и што је писао!
Очито је да се борбени марш за латиницу, српску малогражданицу, наставља. Оркестри се мењају, али музика остаје иста.
Препоручујемо
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
16. 03. 2021. у 11:23
"НОВОСТИ" ТРАЖЕ ОДГОВОР: Зашто закон о ћирилици и даље чами у фиоци?
02. 03. 2021. у 10:30
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СРБИ МОРАЈУ ОПЕТ НА ВЕМБЛИ? УЕФА се хитно огласила, и то пред сам почетак утакмице Енглеска - Србија
Најновије вести из европског фудбала су и те како занимљиве. А стижу непосредно пред меч Енглеза и Срба на Вемблију.
13. 11. 2025. у 15:45
"ИМАМ ЈЕДНУ СТРАШНУ ВЕСТ" Шешељ о самоубиству познатог српског политичара
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да су хашке робијаше закључавали и кад се лидер Срба у Републици Српској Крајини Милан Бабић убио.
12. 11. 2025. у 19:32
СИН БИВШЕГ СРПСКОГ ФУДБАЛЕРА "ПАО" СА ВИШЕ ОД ТРИ ТОНЕ ДРОГЕ! "Нема даље од овога, ово је Лига шампиона!"
Најновије вести из фудбала - нису уопште класичне фудбалске, већ више припадају "црној хроници".
13. 11. 2025. у 17:46
ШТА СПРЕМАЈУ БРИТАНЦИ НА БАЛКАНУ: Специјалац одржао састанак са војим лидерима Албаније, Црне Горе, БиХ, Македоније и Приштине
СПЕЦИЈАЛНИ изасланик Велике Британије за Западни Балкан Карен Пирс организовала је састанак са војним лидерима Албаније, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ и самопроглашеног Косова, које је представљао заменик команданта КБС-а генерал-мајор Енвер Чикаћи.
13. 11. 2025. у 15:48
ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.
13. 11. 2025. у 10:54
Дарко навео ШЕСТ ствари о животу у Немачкој о којима се ћути: Разбио велики мит, па открио због чега ПОЛИЦИЈА уме да дође на врата
ДАРКО Тешић, који стоји иза популарног Инстаграм профила „Балканац у Немачкој“ недавно је објавио видео који је привукао велику пажњу пратилаца, а у њему на духовит и искрен начин дели своја запажања о животу у Немачкој.
13. 11. 2025. у 18:15
Најновије из рубрике
ИМАО ЈЕ РАК: Преминуо познати глумац
ГЛУМАЦ Иван Фирсов је преминуо од рака 10. новембра.
12. 11. 2025. у 19:06
ДРАГОЦЕНИ СПОМЕНИК КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ: Мирослављево јеванђеље пред посетиоцима Народног музеја од уторка до недеље
НАРОДНИ музеј Србије саопштио је данас да ће од уторка, 11. новембра па све до недеље, 16. новембра организовати посетиоцима прилику да се сусретну са Мирослављевим јеванђељем, најстаријим сачуваним српским илуминираним ћириличним рукописом поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
10. 11. 2025. у 15:09
АВАНТУРЕ ДЕВОЈЧИЦЕ ВИНЧИЦЕ: У новој књизи Мирјана Пурић Карасовић води децу на путовање у праисторију
ПОСЛЕ запажене књиге за децу "Средњовековни српски владари - Моћ двоглавог орла", Мирјана ПурићКарасовић је одлучила да оде у даљу прошлост, у праисторију и дамалишанима открије огромно праисторијско благо, а то је винчанскакултура. Тако је настала "Винчица - Свакодневица једне прадевојчице", коју је објавила кућа "Књига-комерц".
10. 11. 2025. у 10:06
ВИШЕ ОД 150 УЛОГА ОСТАЛО ИЗА ЊЕГА: Преминуо познати глумац
РУСКИ глумац Владимир Симонов преминуо је у 68. години.
09. 11. 2025. у 16:48
ПРЕМИНУО РАДОМАН КАЊЕВАЦ: Песник чије смо песме увек радо певали
ПЕСНИК и дугогодишњи главни уредник Другог програма Радио Београда као и уредник бројних радијских емисија, Радоман Кањевац преминуо је у 66. години, потврђено је РТС-у.
09. 11. 2025. у 13:23
Коментари (2)