ПОЗОРИШНА КРИТИКА - О ЉУБАВИ ЈЕ РЕЧ: Флоријан Зелер: "Син"; Редитељка: Ана Томовић; Атеље 212

ДА ЛИ је љубав довољна, питање је којим се бави Флоријан Зелер, један од најпознатијих драматичара, сценариста и романописаца данашњице, стављајући у фокус драмског конфликта своје драме "Син" беспоштедну, често неуспешну борбу родитеља да избаве дете од разарајуће бесциљности данашњице.

Новости

Адолесцент Николас (изврсни Лука Грбић) тражи помоћ од разведених родитеља (Ана, потресна Исидора Минић и Пјер, болно тачан Светозар Цветковић), и спас види у селидби код оца, који има малог сина и нову, младу жену (Софија, сценски мудра Тамара Драгичевић).

Николасово животно неискуство га вара, да је спас у спољашњем свету, да прави проблем не лежи у његовој искривљеној пројекцији, условљеној тугом због губитка породице. Онда наступа, у невероватно добро градираном нарастању драме, за шта је Флоријан Зелер мајстор, родитељски пакао: у крајњим напорима да помогне сину, Пјер покушава да га увери да је са њим, заправо, све у реду, да треба само да се тргне, прилагоди свету око себе, да постане као други. Као он сам, његов отац. "Ја нисам као друга деца", кључан је одговор, који пали црвено светло, које би требало да осветли пут за праву помоћ околине анксиозном младом бићу. "Син" није "студија случаја" адолесцентске депресије, него драма о вапају људског бића за љубављу, светлошћу, складом, који су заувек изгубљени...

Генијалност текста Флоријана Зелера ("Син" је део трилогије, уз "Отац" и "Мајка") је у ширини, у коју захвата, стављајући у средиште читаву савремену цивилизацију, без социјалних разлика, у којој су императив успех, лепота, младост, прилагођеност, грађанске норме, све толико далеко од болне празнине повређеног младог бића. Зелер "подмеће" причу о депресији, као болни конфликт унутар младог бића, а не као тему. Права тема је љубав, или нељубав (немоћ да се љубављу спасе неко), она која је безусловна, о чијем недостатку нема ни говора. Диктат успеха, прилагођености, борбе за сопствени испуњен живот, казна је, само као у огледалу, и за Пјеров живот, па ће донети погрешну одлуку, да ослободи сина из психијатријске клинике, и несрећа је неминовна...

Ана Томовић је "Сина" одлично режирала, минималистички, бирајући праву глумачку поделу, са две крајње софистициране сцене, које боље одсликавају Николасову повремено "насмејану депресију" (скривање правог стања), него његова експлицитна душевна патња: кад Пјер, Софија и Николас играју разуздани плес (изврстан контрапункт сталној напетости у односима), као и кад, на самом крају, Пјер, зрео човек, као дете, плачући лежи у Софијином наручју, схватајући јачину бола који му је однео сина...

Захваљујући Атељеу 212, изврсном преводу са француског Иване Димић, болно концентрисаним актерима (уз поменуте и Бранислав Зеремски, Доктор, Реља Јанковић, Болничар), први пут смо се сусрели са писцем, кога треба играти овде. Имали смо драгоцену и ретку прилику да учествујемо у катарзичном фидбеку на сјајну представу и релевантан људски проблем на сцени. Ово је задатак театра, који нам је насушно потребан!

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - КОМИКА ИЛУЗИЈЕ: Пјер Корнеј: "Илузије". Редитељ: Никола Завишић. НП Београд

29. 03. 2021. у 11:53

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство вишка историје

27. 03. 2021. у 10:34

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Губитак слободе учењем говора

22. 03. 2021. у 10:20

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - Малина за под космајску главу: Владимир Ђурђевић - "Берачи снова"; Редитељ: Божидар Ђуровић; Звездара театар

20. 03. 2021. у 11:14

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Револуција која хода

11. 03. 2021. у 13:11

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА: Александар Југовић: "Плацебо"; Редитељ: Исидора Гонцић. НП Приштина

05. 03. 2021. у 13:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације