РАДЕ ТРИ ДИРЕКТОРА, А НИГДЕ ЗАПОСЛЕНИХ: Чувена издавачка кућа "Просвета" после 77 година постојања на корак до гашења
СВЕ је ближи и извеснији дан када ће "Просвета" поделити судбину "Нолита", БИГЗ-а и "Рада", који су нетрагом нестали са издавачке сцене.
Колико је некада најмоћнија издавачка кућа у СФРЈ и једна од највећих на Балкану, основана 1944, на ивици провалије, сведочи да је за последњих годину и по објављено само 12 књига, нема више ниједног запосленог, чак ниједног уредника. Остали су генерални директор Бранислав Вукасовић и рачуновођа, који је ангажован по уговору, а редовне принадлежности добијају и двоје чланова Одбора директора, Милош Стојилковић и Игор Кабиљагић.
Нада за оживљавање "Просвете", која је већ годинама у агонији, поготово после неуспеле, па поништене приватизације, појавила се када је у помоћ притекао моћни "Службени гласник", дајући средства за обнову ентеријера књижаре "Геца Кон". Тада је наговештена и шира сарадња на заједничким издавачким пројектима, али се од тога одустало.
- Све што се тиче "Просвете" је у рукама њиховог руководства и Министарства привреде и заиста ништа не знам о њиховом пословању - изјавила је, за "Новости", Јелена Триван, директорка "Службеног гласника". - Ми смо наше обавезе испунили, збринули смо, односно преузели седморо запослених у "Просвети" и ми никакве више немамо везе са овом кућом, која је посебно правно лице.
У протеклом периоду "Просвета", која је 85 одсто у државном власништву, а 15 процената акција држе мали акционари, од Фонда за развој добила је пет кредита у укупном износу од 74 милиона динара, од тога 29 милиона уложено је за реновирање и санацију књижаре "Геца Кон".
- Кућа нема пара, и још имамо проблема са имовином, јер се чека да ли ће бити прихваћен захтев за реституцију - каже Вукасовић за "Новости". - Поново је покренут поступак активне легитимације наследника Геце Кона, који су тражили да им се "врати" књижара. Књижара је погођена током Другог светског рата, и издавачко предузеће "Просвета" је саградило зграду 1946. Имамо документа о томе, али је исход неизвестан.
Сваке године имовина "Просвете" се осипала, па су се тако у Чика Љубинуј 1, где је некада била славна редакција, одавно уселили други станари, редом су изгубљене и књижаре. Остао је само простор у Макензијевој, у којем је била књижара "Либеро Марконе", а већ извесно време ту је сада месара. Уместо књига, продаваће се шницле све док не истекне уговор о закупу, који је потписао претходни директор Драган Миленковић. Изгубљен је и простор од осамдесет квадрата у Војводе Миленка, који је "Просвета" деведесетих година добила у замену за простор у Загребу.
- "Просвета" је тај простор правоснажном пресудом изгубила, јер тадашње руководство наше куће није тражило сагласност Владе Србије, а требало је по тадашњим прописима - објашњава Вукасовић. - "Просвета" никада није ушла у те просторије, уредбом је 1992. основана фирма која је касније приватизована и недавно је донета коначна пресуда да тај простор више није наш.
Магацин у Вука Врчевића је пун залиха књига, неке се и продају, али је проблем што тај простор није укњижен. И поред тога, директор Вукасовић каже да "Просвета" још постоји и да ради, додуше са смањеним капацитетом. Издавачког плана, међутим, још нема на видику, па тако ни нових књига...
СТАВЉЕНА ОМЧА 2009.
ОМЧА на врат "Просвете" стављена је средином 2009. када је нови власник Дејан Пантовић, тадашњи директор ИПС "Медија", уз помоћ у то време моћног министра купио две издавачке куће - "Просвету" и "Рад". За само годину дана нови газда је распродао готово целокупну имовину - књижаре, локале и магацине, правдајући то измирењем дугова. После штрајкова запослених, Агенција за приватизацију је раскинула уговор са Пантовићем, а "Просвета" остала ојађена.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)