ПОСЛЕДЊИ ВАПАЈ СРПСКОГ ФОЛКЛОРА: Културно-уметничким друштвима, широм земље, због пандемије короне и поготово небриге, прети гашење

СТАТУС културно-уметничких друштава (КУД) у некадашњој Југославији био је готово раван професионалним институцијама културе, а финансијски је подржаван сваки облик културног и уметничког аматеризма.

Архива

 Данас су, међутим, многи КУД-ови на издисају, а неких одавно више нема. Протекла година је била посебно тешка. Због пандемије вируса корона и забране окупљања, сви њихови садржаји су угрожени. У буџетима локалних самоуправа више не постоји ставка за ову намену, КУД-ови су препуштени сами себи, а њихово евентуално финансирање условљено је пројектима.

- Покушавамо да опстанемо у готово немогућим и неодрживим условима - каже, за "Новости", Слободан Вујовић, генерални секретар Савеза КУД Београда. - Некада смо годишње имали на хиљаде концерата од Латинске Америке до Јапана, а данас смо у дуговима и пред банкротом. Нама је заиста потребна подршка, јер ми радимо са младима. Они на овај начин боље упознају сопствену традицију, али и баштину својих комшија и других народа.

ВУЈОВИЋ указује на податак да је у Београду угашено двадесетак културно-уметничких друштава!

- Нико се не обазире на то - говори нам. - Многи су данас бескућници, а сличну судбину очекује и КУД "Бранко Крсмановић", једно од најстаријих друштава у Европи. Због појаве наследника, друштву чији је оснивач Београдски универзитет, прети исељавање. Оно од чега у "Крсманцу" страхују, већ се догодило КУД "Бранко Цветковић". Пре тачно годину дана избачени су из просторија у Милоша Поцерца 10, које су користили више од 70 година. Наредних месеци и Савез КУД Београда би требало да се исели из просторија на Зеленом венцу. Слао сам писма на много адреса, али одговор нисам добио.

У просторијама у Цетињској 3, које је седам деценија користило "Јединство", отворен је хотел.

Архива

- Скоро да нико није био изненађен, јер је постало нормално да се избацују КУД-ови, а у те просторе усељавају коцкарнице, кладионице и теретане - каже Вујовић. - Бољу перспективу немају ни друштва која су основали различити грански синдикати. Прете нам да ће иселити и наш сервис за издавање народних ношњи у Добрачиној. Прошле године ношње нико није изнајмљивао, тако да смо остали и без те минималне зараде. Доћи ћемо у ситуацију да нећемо моћи да радимо.

ДА СУ културно-уметничка друштва на стакленим ногама потврђује и Томислав Миленковић, секретар и културни руководилац КУД "Јединство". Ово друштво доживело је судбину сличну као КУД "Бранко Цветковић" - истерани су из својих просторија. "Џелат" једних био је Савез самосталних синдиката Београда, а других Савез самосталних синдиката Србије.

- Много је тешка ситуација - каже наш саговорник, иначе фолклораш од 1974. године. - "Јединство" је основано још 1874. године, као Типографско певачко друштво, да би десетак година касније постало певачко друштво "Ђура Јакшић". Званично име установљено је 1906. године. Допринос овог КУД-а је велики, јер је одмах по зидању Дома графичких радника постао њихов део, а чланаринама су помогли његову изградњу.

У Дом су улагали и средствима од концерата.

- "Јединство" је купило по циглицу те зграде, да бисмо доживели да из ње будемо истерани. Уништено је све зарад личног интереса. Културно-уметничка друштва су пуштена низ воду - разочаран је Миленковић.

Како каже наш саговорник, од деведесетих је почео суноврат ове гране културе.

- Средства су смањена, трошак путовања на турнеје чланови плаћају из свог џепа - говори Миленковић. - Привреда више не ради као пре. Конкретно, "Јединство" је имало неколико ансамбала, деца су се свакодневно прикључивала, генерације стасавале уз коло. Било је једно од шест најбољих друштава у Србији. Сада живи "на апаратима". Ветерани га одржавају у простору у Миријеву. За борбу и враћање на адресу Цетињска 3, немају финансијске снаге, а у зграду Дома графичких радника уселио се познати ланац хотела.

Архива

УПРКОС неизвесној будућности и мрачним предвиђањима представника КУД-ова, из београдских општина истичу да се средства за њихов рад издвајају из буџета и да се организују конкурси за њихову доделу. У Општини Чукарица то и потврђују:

- Сва друштва која су се пријавила на Конкурс за реализацију програма у области културе за 2021. добила су средства. Такође, општина Чукарица подржава рад друштава уступањем простора за одржавање проба, наступа и концерата.

Слична ситуација је и у Општини Земун, која има велики број манифестација у које су укључени наступи КУД-ова. Општина је и покровитељ и суорганизатор фестивала "Тканица" који се традиционално одржава у насељу Угриновци и окупља КУД-ове из Срема. Подржавају и фестивал у насељу Бусије под називом "Крајишке игре, пјесме и обичаји". Друштва су део свих земунских манифестација, од концерата у оквиру "Лета на Гардошу", "Лета на Кеју" и "Културног лета" у Батајници, као и многих других програма. И Општина Младеновац у последње време даје снажну подршку КУД-овима - преко пројеката, укључивања друштава у програме обележавање значајних датума, у манифестације из области културе и туристичко-привредне догађаје.

Архива

ПОТРЕБНО је системско решење, а не празна обећања, сматра Слободан Вујовић. Он већ годинама апелује да се донесе Закон о културно-уметничком аматеризму. Узалуд!

- Због непостојања законске регулативе, читав један покрет без кога је културни живот скоро незамислив доведен је у питање. У КУД-овима учимо децу не само да играју и певају, него их и васпитавамо у духу традиције и врлина српског народа, учимо их да поштују скромност, љубав и пријатељство - каже Вујовић, подсећајући да у Србији има више од 750 културно-уметничких друштава са око 400.000 чланова.

Пре короне, ова друштва имала су више од 2.500 програма годишње и учествовала са, чак, 75 процената у укупном збиру културних дешавања у Србији.

- У тешком положају су она друштва која раде у некада моћним предузећима. Нови власници неће да чују за њих, сале у којима су имали пробе претварају у магацинске просторе. Многа су друштва на тај начин истерана на улицу.

Према подацима Савеза КУД Београда, само у Београду има око 40.000 аматера.

- На основу овог показатеља, аматеризам је покрет коме се у складу са његовим доприносом укупној култури снази и бројности, мора посветити много већа пажња - сматра Вујовић. - Аматери су чувари културне традиције која је један од носећих стубова интегритета сваког народа. .

Архива

КУЛТУРНИ КОЛОНИЈАЛИЗАМ

ТРАЖЕЋИ начин за опстанак аматерских друштава, Слободан Вујовић се обратио и министарки културе Маји Гојковић, али дуже од две недеље, како каже, чека одговор. Замолио је министарку да са својим тимом помогне и пружи подршку аматерским друштвима.

- У нашој земљи од 2000. године, на снази је културни колонијализам и то је један од разлога потискивања аматеризма - написао је Вујовић министарки. - Културна мапа Србије би била поразно сиромашнија да није уметничког стваралаштва аматера, који својом активношћу обогаћују културни простор многих средина у којима осим аматерског деловања у области уметности нема ничег другог.

ГРАДСКЕ ВЛАСТИ ТРАЖЕ ЗАКОН

- ГРАД Београд не финансира ниједан КУД преко позиција трансфера другом нивоу власти, што би био случај да су у питању правна лица чији су оснивачи градске општине - кажу из Секретаријата за културу Града Београда. - Питање финансирања КУД-ова у Србији потребно је решавати кроз доношење Закона о културно-уметничким друштвима и Стратегијом развоја културе. Постојеће стање је дефинисано Законом о култури, али реалност говори да је последњих година све тежа одрживост и финансијска стабилност аматерских друштава. Потребно је да се већи број министарстава и локалних самоуправа системски укључи у решавање овог проблема, који је, након избијања пандемије и немогућности одржавања великог броја манифестација и програма, постао акутан.

Архива

НАЈДУЖА ТУРНЕЈА

АМАТЕРИ Србије су у иностранству приредили више од пет хиљада концерата којима је присуствовало 15 милиона гледалаца. Најдужу турнеју имао је ансамбл "Крсмановић", који је од новембра 1963. до јула 1964. гостовао у Индонезији, Хонгконгу, Јапану, на Хавајима, у Мексику, Костарики, Панами, Колумбији и Венецуели. За то време одржана су 184 концерта, којима је присуствовало више од три милиона гледалаца. Много је врхунских извођача и стваралаца који су прва знања у будућим професијама стекли као аматери. Из хора "Лола" потекли су Мирослав Чангаловић, Бисерка Цвејић, Радмила Бакочевић, глумци "Лолиног" театра били су Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Сека Саблић, Мирјана Карановић...

Препоручујемо

Србија

0 0

ВИТЛАЈУ КОЛЦЕ И САЊАЈУ КОНЦЕРТЕ: КУД "Банатски Двор" насавља са пробама након дуже паузе

12. 04. 2021. у 12:26

Србија

0 1

45 САДНИЦА ЗА 45 РОЂЕНДАН “ГИК БАНАТ - ПИОНИР”: Наша мисија је много више од игре и учења деце да играју фолклор

28. 03. 2021. у 01:40

Србија

0 3

ВЕЛИЧАНСТВЕН УСПЕХ КУД “СПАСОВДАНСКИ ВЕЗ”: Дреновчани победили на међународном фестивалу (ФОТО)

06. 03. 2021. у 23:57

Друштво

0 0

"МАЛО КОЛО" НА СПИСКУ БАШТИНЕ: Листа нематеријалног културног наслеђа Србије богатија за још једну традиционалну игру Срба у Банату

23. 02. 2021. у 10:36

Србија

0 0

ПОЗЛАТИЛИ СЕ СПАСОВДАНЦИ У БЕЛОРУСИЈИ: Познато културно-уметничко друштво из Дреновца најбоље на међународном фестивалу (ФОТО)

29. 01. 2021. у 19:05

Србија

0 0

НЕГОВАЊЕМ ТРАДИЦИЈЕ БРИШУ БАРИЈЕРЕ: Завичајно удружење „Сава Мркаљ" организовало 6. фестивал фолклора Срба из региона

28. 12. 2020. у 13:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације