Култура

ЧОВЕК ЈЕ СКЛОНИЈИ КАЖЊАВАЊУ НЕГО ПРАШТАЊУ: Александар Југовић о роману "Усамљеник са Родригеса", смртној казни, извршиоцима и жртвама

Драгана МАТОВИЋ

20. 04. 2021. у 08:15

ПИСАЦ Александар Југовић из романа у роман истражује и обликује необичне јунаке, а у најновијем понудио је наличје једног времена и једне државе која је умела да буде врло груба према свакоме ко јој се опирао.

ЧОВЕК ЈЕ СКЛОНИЈИ КАЖЊАВАЊУ НЕГО ПРАШТАЊУ: Александар Југовић о роману Усамљеник са Родригеса, смртној казни, извршиоцима и жртвама

"Усамљеник са Родригеса" из штампе излази данас, у издању куће "Албатрос плус". Заснован је на истинитим подацима из новина и малог броја књига које се баве смртном казном, извршиоцима, али и жртвама.

Како је дошао на идеју да пише о овој теми, Југовић, за "Новости", каже:

- Није ли смрт, било да се сагледава са религиозног, метафизичког, моралног аспекта, као последица злочина или пуке случајности, у основи сваке упитаности човека над собом и својим битисањем? Та неразрешива загонетка је неприкосновена књижевна тема. Убиство које један човек почини над другим човеком по слову закона, или у име народа, отвара питања са којима треба да се суочи и сваки појединац и друштво у целини. Питао сам се какви су то људи чији је посао да извршавају погубљења и да ли та убиства остављају последице на егзекуторе. Какав је живот човека који је извршио смртну казну?

* До каквих сте закључака дошли?

- Не постоји праведна надокнада за злочин. Свет је саткан од несавршености, а друштво од норми које прописују несавршени људи. Једина мера коју препознајем у доношењу својих закључака је патња и страдање. Често кривица коју човек преузме на себе бива неупоредиво већа казна од оне којом га држава или друштво кажњава. Судбине егзекутора који су убијали зарад правде су трагичне. Готово нико од њих није био потпуно чврстог уверења да чини праву ствар, нити потпуно лишен преиспитивања својих дела, па су завршавали у лудницама или извршавали самоубиства. Свом сам јунаку управо због тога, због самонаметнуте кривице, дао могућност искупљења.

Данас историја памти оне који су били џелати, али нико не иде даље од те злокобне речи. Са њиховим делом се поистовећује цело једно биће, састављено од бројних слабости, а не постављају се питања ко су били ти људи и због чега су тај посао радили. Зарад напретка, револуције, правног поретка, ко зна каквих убеђења или изговора... служили су држави. И опет их чак и они којима су служили сврставају у ред злих и наопаких.

* И данас постоји много људи који би поново увели смртну казну?

- Свестан сам да би се, уколико би био расписан референдум, већина људи изјаснила за поновно увођење смртне казне. Човек је склонији кажњавању него праштању. А када би се наплаћивало присуство егзекуцијама, велики би се новац слио у буџет, јер би вероватно они најбогатији, којима је свега потаман и превише, били публика која би плаћала најскупље карте да види крв изблиза. И раја, са јефтинијим картама, добро би се забавила, сигурно. Некада је тако било, па што би данас било другачије? Свет се привидно мења, али човечанство остаје исто. Миран човек тражи немире, а немиран је у узалудној потрази за својим миром.

* Ко је "усамљеник са Родригеса"?

- Усамљеник са Родригеса је назив изумрле врсте голубова. Те птице нису нестале у процесу природне селекције, истребили су их људи. Исто се десило и извршиоцима смртне казне. Када је смртна казна укинута, и они су истребљени. Људи најпре својим немаром доведу до изумирања неких животињских врста, а онда се боре да их изнова вештачким путем створе. Сличан однос имају и према човеку. А голуб, чудна птица, обележио је, умногоме, живот главног јунака романа.

ПРАЗАН ЛИСТ

СУРОВ сам према људима, а нежан према човеку - каже Југовић. - Тешко је то објаснити. Човек је у бити чист. Кад се роди, он је празан лист хартије. А онда га уче да пише и попуњава своје странице под утицајем људи. И што је више забележио животних догађаја и анегдота, више се сусретао са злом. Нисам крив што сам упознао људе. На то сам натеран.