КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Границе духа - Емсура Хамзић, "Скарабеј од жада"

"СКАРАБЕЈ од жада" Емсуре Хамзић збирка је нових и изабраних прича, раније објављених у књигама "Јерихонска ружа", "Вечери на Нилу" и "Смарагдни град".

Фото: Приватна архива

Заједничке тематске основе свих прича, како је и сама ауторка забележила, јесу "преплитање сна и јаве, маште и збиље, где стварност често надмашује и најбујнију машту".

Но, ова збирка, која се састоји из три циклуса, подстиче искусног читаоца да је чита у различитим кључевима, и оним које ауторка у својој белешци није експлицитно понудила.

Најпривлачније је, чини се, ову књигу читати - од фантастике према стварности. У њој налазимо атмосферу, фантастику и зачудност које умногоме подсећају на неке од приповедака Станислава Кракова уврштене у збирку "Црвени Пјеро" - поготову у приповеткама у којима су очуђени приповедани простори, тј. простори сусрета занесених, једно другом наклоњених бића, јер је увек реч о неком повлашћеном простору, на специфичан начин издвојеном од света, као и фантастику настасијевићевског типа, попут оне коју налазимо у "Даровима моје рођаке Марије", које карактерише зачудан, неуобичајен, неочекиван однос јунака.

Осим што то сведочи о списатељичином утемељењу у традицији и наслањању на њу, казује и о њеном сензибилитету за удаљене, за нас егзотичне културе - што најбоље сагледавамо читајући приче "Исмаил", "Наушнице", "Смарагдни град" и Мисирско проклетство - али, вероватно и о њеном имплицитном настојању да нам приближи одлике друге, широко заступљене вере, о чему, на пример, сведочи приповетка Кисмет.

Фото: Промо

Атмосфера у наведеним причама има патину старине, ону која подсећа на егзотику култура и приповеданог места и времена, али и на егзотику романтичности која уопште није карактеристична за савременост, чак и када она садржи елементе фантастике. Фантастика у причама чије нам је приповедано време знатно ближе као да је у функцији опомене на тоталну дехуманизацију која намеће укидање емпатије међу људима и на деконструкцију основних ћелија друштва, као и на злоупотребу достигнућа људског духа, као што је то, пре свега, наука, а што условљава рушење света у каквом смо да сада живели и живота какав сигурно више нећемо живети - о чему сведочимо сви и ван литературе. Те приче садрже изразито натуралистичке елементе и испитују границе духа, емоција и свести јунака који разумеју да са савременим светом нешто суштински није у реду. О таквом стању ствари сведоче приче "Соба А" и "Авелијанци - Сиријанци".

У некима од тих прича присуство оних који припадају ванземаљским цивилизацијама првенствено је у функцији да покаже каква је наша савремена - која је у односу на човека који је настао по Божјој промисли, или пак по промисли природе - неизмерно далеко - а која казује и на шта је све спреман савремени човек - који је то све мање.

Перфидност актуелног тренутка који емитује све врсте несигурности условљава дезоријентацију и константни страх обичног људског бића.

Тај страх манифестује се чак и у нашим малим свакодневним сујеверјима, али и у веровању да јунаци књига које смо читали неминовно утичу на нашу судбину. Могућа утеха и уточиште можда би могло бити стварање, казује нам "Скарабеј од жада" Емсуре Хамзић.

Препоручујемо

Култура

0 3

ЧОВЕК ЈЕ СКЛОНИЈИ КАЖЊАВАЊУ НЕГО ПРАШТАЊУ: Александар Југовић о роману "Усамљеник са Родригеса", смртној казни, извршиоцима и жртвама

20. 04. 2021. у 08:15

Култура

0 1

БУКОВЧЕВ "ЖИВОТ": Зашто је биографија славног сликара, објављена у Загребу, морала да се поново штампа на ћирилици

20. 04. 2021. у 11:30

Култура

0 0

БОРБА СА ТЕШКОЋАМА: Цивилизација је дело незадовољних, али оних који су веровали и тражили

20. 04. 2021. у 14:20

Познати

0 0

СТИЖЕ НАСТАВАК РОМАНА: Оливера Балашевић објављује књигу крајем априла

15. 04. 2021. у 09:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације