СИМКЕТОВ ДЕДА ФИГА: Позориште у Крушевцу много дугује Драгославу Васиљевићу, који је правио изложбе, подучавао, музицирао...
ПРВЕ праве представе у Крушевцу, који је познат као град рођења доајена српске и југословенске глумачке сцене, играле су се у хотелу "Таково", и то захваљујући Драгославу Васиљевићу-Фиги(1895-1929), свестраном уметнику, иначе, деди недавно преминулог композитора Зорана Симјановића (1946-2021).
Драгослав Васиљевић Фига
Пионирске глумачке кораке у Крушевцу начинила је 1924. године дилетантска трупа настала управо на иницијативу Васиљевића и новинара Раке Милутовца, и то са представама сценског колажа "Кнез Иво од Семберије" и "Два лажова".
Уз представе, Крушевљанима се нудила и игранка. Самци су улазницу плаћали по 12 тадашњих динара, породице - десет, а ђаци - пет динара. Како су забележили истраживачи, Фигина трупа, која је понела име "Крушевачко уметничко друштво", поставила је на сцену и "Сумњиво лице", "Обичан човек", "Чеховљево вече", "Војвода Брана", "Пола вина, пола воде", "Лажа и паралажа", једночинке "Женомрзац", "Нагарављени старац", "У навиљцима", "Општинско дете".
Те почетке крушевачког позоришта обележила је кратка, али бурна историја. Тако је живео и Драгослав Васиљевић. За само 35 година исписао је вредне уметничке и биографске странице. Завршио је Уметничко-занатску школу у Београду, био учитељ у Приштини, цртач при штабу Косовске дивизијске области у Првом светском рату, повлачио се преко Албаније и Крфа, а 1916. годину дочекао као глумац, редитељ, композитор, инструменталиста на афричком континенту, у Војничком позоришту у Лазуазу.
У Крушевцу је Фига поред оснивања позоришта, организовао и изложбе, дириговао је Певачким друштвом "Цар Лазар", подучавао ђаке, музицирао по кафанама, сликао је и управљао позориштем. Написао је и уџбеник о цртању. Три године од уметникове смрти, пријатељи и поштоваоци његове уметности постхумно су приредили ретроспективну изложбу у згради Окружног начелства.
О свом деди по мајци, говорио је за живота и један од најбољих композитора позоришне и филмске музике код нас, Зоран Симјановић. Као дечак је учио да свира управо на Фигиниом клавиру.
- Мој деда је у Крушевцу добио улицу, Фигину, за коју многи и не знају коме припада. Можда мисле да је неки народни херој, мада бих рекао да је он то и био - говорио је велики Зоран Симјановић.
ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ
ПРЕТПОСТАВЉА се да је изложба Драгослава Васиљевића у дворани Старе гимназије у Приштини 1920. године прва самостална изложба у том делу Србије. Са сликарством је Васиљевић наставио да се бави и у Крушевцу. Његово уметничко дело отуда се дели на школски, ратни, приштински и крушевачки део. Цртао је портрете и пејзаже.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOKlikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)
ВОЗАЧИ на Тајланду наишли су на несвакидашњи призор поред пута. Снимили су борбу на живот и смрт два рептила, тачније борбу питона и краљевске кобре.
08. 07. 2026. у 17:19
Коментари (0)