Култура

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА - ИН МЕМОРИАМ БОЖИДАР БОТА НИКОЛИЋ: Поглед кроз објектив

Весна ПАНТЕЛИЋ

19. 05. 2021. у 11:32

СВАКИ пут кад уземем камеру, чини ми се да почињем из почетка.

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА - ИН МЕМОРИАМ БОЖИДАР БОТА НИКОЛИЋ: Поглед кроз објектив

Овако је Божидар Бота Николић, чувени југословенски и српски редитељ и врсни директор фотографије, рођен 1942. на Нову годину у Никшићу, с наречјем црногорским и душом неомеђеном географским границама, описивао свој животни позив, који га је винуо у висине филмског стваралаштва.

Фотографијом се бавио од 12. године, када је почео да учи фотографски занат. Пољопривредну школу завршио је у Чапљини, а када се отворио одсек камере на београдском Факултету драмских уметности, уписао се и дипломирао са првом генерацијом у класи познатог сниматеља Владете Лукића. На телевизији је 33 године пекао занат, као директор фотографије и редитељ. Снимио је више од 30 играних филмова, више од 50 телевизијских драма, двадесетак серија, много документарних емисија, режирао шест играних филмова. На њега су трајно утицали филмови великог Ејзенштајна, које је снимао ненадмашни филмски сниматељ Тисе, а од домаћих филмова истицао је "Скупљаче перја" Александра Петровића, у изванредној сниматељској креацији Томислава Пинтера.

- Упоредо сам студирао и радио свакодневни посао као камерман на телевизији - испричао је једном приликом Николић. - Тако сам имао прилику да оно што теоретски учим, одмах практично и проверавам. Телевизија ми је излазила у сусрет, давала камере, траке, јер је студент камере најскупљи студент Београдског универзитета.

Још на другој години студија је добио прво признање Фонда Југославије за дебитантски рад на филму "Њен радни дан", награђен такође и у Греноблу 1974. Идуће године, на Фестивалу краткометражног филма у Београду, добија награду Телевизије за сниматељски рад на документарном филму "Прозор" Живка Николића. Мада му је на студијама режија била на другом месту, то што је после толико година седења само за камером решио и да режира, било је Ботино сазревање као аутора. Првенац му је била драмска комедија "Балкански шпијун" из 1984, коју је режирао заједно са њеним аутором, Душаном Ковачевићем. Тај филм, уз још 99 српских играних остварења, Југословенска кинотека је пре пет година прогласила за културно добро од великог значаја.

СЛАТКИ ФИЛМСКИ ХЛЕБ

- ФИЛМСКИ хлеб је изузетно сладак. Тешко је да се дође до њега, али кад почне да се једе, онда је сладак. Радује ме ако моје ћерке, бар једна од њих, буду умеле да цене и поштују оно за шта сам се определио у животу. Да схвате колико труда и енергије треба да се уложи у тај посао, чији ће хлеб бити сладак.

- На телевизији сам снимао познате драме и серије са добрим редитељима, од којих сам много научио - изјавио је Николић 1993. за "Новости". Онда сам осетио потребу да се ауторски комплетније изразим. Сада, са редитељским искуством, не бих могао другом да препустим камеру док режирам. Ја глумца не могу друкчије да гледам него кроз објектив. А када сам почео да режирам, било је много оних који су ме питали зашто хоћу да од одличног сниматеља постанем лош редитељ. Један од првих који ми се извинио после "Балканског шпијуна", био је мој колега Миша Радивојевић. Отворено ми је признао да је погрешио.

Сутра: "Балкански шпијун" дочекан на нож