ФАКУЛТЕТИ ПОДИГЛИ ШКОЛАРИНЕ: Архитектура најскупља, на Машинском са досадашњих 72.000 школарина "скочила" на 108.000 динара

Љ.Бегенишић

24. 02. 2023. у 13:28

ЈЕДАН број факултета Универзитета у Београду повећао је школарине, па ће школовање за студенте који га плаћају из свог џепа бити скупље од пет до 50 одсто по години, у зависности од факултета.

ФАКУЛТЕТИ ПОДИГЛИ ШКОЛАРИНЕ: Архитектура најскупља, на Машинском са досадашњих 72.000 школарина скочила на 108.000 динара

Фото М. Анђела

На највећем броју високошколских установа цена за два семестра је од 100.000 до 130.000 динара, најмања је око 60.000 на Рударско-геолошком и Физичком факултету, док је најскупља Архитектура. На овом факултету нису јуче хтели да дају информације о школарини, а незванично сазнајемо да је она са 240.000 подигнута на 290.000 динара.

Корекција цена школарина, иако очекивана, јер је од прошлогодишњег уписног рока што шта, иначе поскупело, за будуће бруцоше то ће бити велики издатак. Неизбежно се намећу питања чиме факултети правдају поскупљење, и за шта троше новац од школарина. На ово друго декани скоро углас кажу: на плаћање огромних материјалних трошкова, а као један од већих трошкова наводе и плаћање акредитација студијских програма које су, како истичу веома велике.

- Плаћамо рачуне за грејање, струју, поправке зграде, материјалне трошкове, папир, технику... углавном за оно што нам држава не плаћа, јер се из буџета трошкови само делимично покривају.
Декан Машинског факултета Владимир Поповић наводи да доста новца иде на трошкове одржавања зграде која има 40.000 квадратних метара. Његова колегиница са Филолошког факултета истиче да се на њиховој згради урушава кров за чију поправку су потребна знатна средства. Овај факултет, иначе, није подизао школарине па је цена као и лане - 119.000 динара.
Да би покрили трошкове на Машинском факултету били су принуђени да подигну цену школарине која није повећавана од 2009. године. Са досадашњих 72.000 "скочила" је на 108.000 динара.
- Ми смо и поред подизања школарине и даље међу најјефтинијим техничким факултетима - каже декан Поповић.

- Плаћање је омогућено у 10 рата, па тако једна рата износи око 90 евра.

На Саобраћајном факултету школовање је у односу на прошлу годину скупље за 20 одсто. Тако ће бруцоши уместо 108.000 плаћати 130.000 динара.

Један од најтраженијих факултета - ФОН - цене је кориговао за 9,2 одсто, па ће студије коштати 160.000 уместо 145.000 динара.

Учитељски факултет определио се за минимално повећање цена од пет одсто, па ће тако школарина убудуће уместо досадашњих 102.000 бити - 108.000 динара.

На Биолошком факултету цене су повећане за 10 одсто, односно са 90.000 на 100.000 динара годишње. Декан Биолошког факултета проф. др Љубиша Станисављевић наводи да је повећање било минимално, имајући у виду да факултет у последњих 14 година није повећавао школарине.
- Наше школарине су и сада на доњој лествици школарина факултета на београдском универзитету - каже Станисављевић.

Економски факултет цене усклађује са стопом инфлације, "за 9,1 одсто" а декан проф. др Жаклина Стојановић истиче да је проценат ипак прилагођен тежини ситуације. На овом факултету школарина је била 97.000, а биће 105.000.

С друге стране, многи факултети нису кориговали цене, иако имају значајан трошак за вежбе студената. Међу њима је Медицински факултет. Декан проф. др Лазар Давидовић каже да су проценили да није време за поскупљење.ж

- Деликатан је моменат, имамо много заинтересованих кандидата, па смо проценили да факултет неће ништа изгубити ако не подигнемо цене - наводи проф. Давидовић. - Иначе, лане је школарина за Медицину била 126.000 динара.

И будући стоматолози школоваће се по старим ценама. Декан Стоматолошког факултета проф. др Алекса Марковић каже да је школарина 180.000 динара и да није мењана 15 година.
Према квотама факултета за упис студената на прву годину академских студија биће расписан конкурс за 15.193 студента, од чега би њих 9.743 требало да се финансирају из буџета, а 5.450 ће сами плаћати школовање. Коначну реч о броју бруцоша који ће се финансирати о трошку државе даће Влада Србије, којој ће бити упућен предлог усвојен на седници Сената УБ. Владу ту одлуку доноси у мају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (4)

НИКОЛА ДРИНЧИЋ, ТВОРАЦ ЧУДА У НИШУ, ЗА НОВОСТИ ОТКРИВА: Како је Раднички опет Реал са Нишаве, шта је тајни рецепт и колико то кошта