НАСТАВНИЦИ ЛИКОВНОГ ПРЕДАЈУ ХЕМИЈУ И ФИЗИКУ: Приближава се упис нове генерације бруцоша, а интересовање за наставне смерове никад мање
СКОРО 90 одсто ученика средњих школа у Србији одлуку о томе шта ће уписати доноси врло прагматично - уписују оно што ће им донети добру зараду.
Филолошки факултет
Између професије којом би волели да се баве и оне која ће им донети новац - бирају новац. Највише због таквог става трпе наставнички смерови на факултетима, јер ретко који средњошколац себе види у просвети. Тако наставнички факултети упис нове генерације бруцоша дочекују са старим проблемом - деца не желе да уписују смерове који их воде на посао у учионице.
На ово је указано на трибини "Криза образовног система - мањак бруцоша и угроженост наставничке професије" на којој су о овом проблему дискутовали четири декана наставничких факултета, представници Форума београдских гимназија и Филозофског факултета. Декани Горан Роглић, Ива Драшкић Вићановић, Иван Белча и и Велимир Шећеров подсетили су на Платформу у којој су са још четворо колега предложили решења за побољшање статуса просветних радника. Платформа је урађена пре више од годину дана, усвојио ју је Сенат Универзитета у Беогаду након чега је предата Влади Србије. Од тада - стоји у фиоци.
Декан Хемијског факултета проф. др Горан Роглић рекао је да од Министарства просвете нису добили информацију колико наставника недостаје у Србији и колико ће их фалити за пет година по регионима.
Ђаци имућнији од професора
НА Филолошком факултету највећи проблем са уписом бруцоша има смер српски језик и књижевност јер стуенети који то упишу занају да немају други излаз осим да се запосле у настави. Декан овог факултета проф. др Ива Драшкић Вићановић каже да средњошколци радо уписују енегески или немачки језик, али не намеравају да раде у школи.
Она је оценила да су многи ђаци имућнији од наставника који им предају, и навела пример из једне школе у којој је ђак наставнику рекао: - ти да си умео нешто боље да радиш, не би био овде за мале паре.
- То је веома важан податак погото кад је реч о регионима, јер се у универзитетским центрима школе сналазе, па анагажују студенте, али у мањим местима догађа се да наставник ликовног предаје физику и хемију - казао је Роглић.
Илиструјући колико је вртоглав пад интересовања за наставничку професију, он је навео податке према којима је 2015. године наставничи смер на Хемијском факултету уписало 26 бруцоша, а 2023. свега три. На физику се 2015. године уписало 26 бруцоша, а 2023. - седам.
Као велики проблем, проф. Роглић је навео и све слабије знање које бруцоши доносе из средње школе на факултете, што се на природним наукама најлакше примети.
Препоручујемо
НАГРАДА ЗА НАУЧНИ РАД: Конкурс Универзитета у Београду отворен до 31. марта
03. 03. 2026. у 15:02
НАЈБОЉИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК: Признање за Сару Репаић, ученицу Филолошке гимназије
03. 03. 2026. у 14:21
ИРАНСКИ "ОРЕШНИК" ПОГОДИО КОМАНДУ ИДФ: Погинули високи официри; Генерал Кејн: Рано је за крај рата; Командант Кудс ухапшен
НАСТАВЉАЈУ се ваздушни удари на Блиском истоку. САД и Израел настављају да гађају Иран, док иранске снаге узвраћају нападима на израелске градове и америчке базе и дипломатска представништва у региону.
04. 03. 2026. у 06:59 >> 20:46
"РАСПОРЕДИО САМ ВОЈСКУ НА 75 ЛОКАЦИЈА" Орбан: Украјина дигла у ваздух "Северни ток", то се не сме поновити са "Дружбом"
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан објавио је видео на мрежи Икс у којем је поручио да је мађарска војска распоређена на десетинама локација како би заштитила енергетску инфраструктуру земље. Орбан наводи да постоји претња од могућих украјинских саботажа због тензија око руских енергетских испорука и рата на Блиском истоку.
04. 03. 2026. у 13:43
ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата
НАКОН што су америчко-израелски напади на Иран довели до одмазде широм Блиског истока, расту страхови од ескалације која би могла да прерасте у трећи светски рат. Ту су још и актуални рат између Украјине и Русије, сукоби у појасу Газе, као и стална претња кинеске инвазије на Тајван.
03. 03. 2026. у 20:21
Коментари (0)