НАСТАВНИЦИ ЛИКОВНОГ ПРЕДАЈУ ХЕМИЈУ И ФИЗИКУ: Приближава се упис нове генерације бруцоша, а интересовање за наставне смерове никад мање
СКОРО 90 одсто ученика средњих школа у Србији одлуку о томе шта ће уписати доноси врло прагматично - уписују оно што ће им донети добру зараду.
Филолошки факултет
Између професије којом би волели да се баве и оне која ће им донети новац - бирају новац. Највише због таквог става трпе наставнички смерови на факултетима, јер ретко који средњошколац себе види у просвети. Тако наставнички факултети упис нове генерације бруцоша дочекују са старим проблемом - деца не желе да уписују смерове који их воде на посао у учионице.
На ово је указано на трибини "Криза образовног система - мањак бруцоша и угроженост наставничке професије" на којој су о овом проблему дискутовали четири декана наставничких факултета, представници Форума београдских гимназија и Филозофског факултета. Декани Горан Роглић, Ива Драшкић Вићановић, Иван Белча и и Велимир Шећеров подсетили су на Платформу у којој су са још четворо колега предложили решења за побољшање статуса просветних радника. Платформа је урађена пре више од годину дана, усвојио ју је Сенат Универзитета у Беогаду након чега је предата Влади Србије. Од тада - стоји у фиоци.
Декан Хемијског факултета проф. др Горан Роглић рекао је да од Министарства просвете нису добили информацију колико наставника недостаје у Србији и колико ће их фалити за пет година по регионима.
Ђаци имућнији од професора
НА Филолошком факултету највећи проблем са уписом бруцоша има смер српски језик и књижевност јер стуенети који то упишу занају да немају други излаз осим да се запосле у настави. Декан овог факултета проф. др Ива Драшкић Вићановић каже да средњошколци радо уписују енегески или немачки језик, али не намеравају да раде у школи.
Она је оценила да су многи ђаци имућнији од наставника који им предају, и навела пример из једне школе у којој је ђак наставнику рекао: - ти да си умео нешто боље да радиш, не би био овде за мале паре.
- То је веома важан податак погото кад је реч о регионима, јер се у универзитетским центрима школе сналазе, па анагажују студенте, али у мањим местима догађа се да наставник ликовног предаје физику и хемију - казао је Роглић.
Илиструјући колико је вртоглав пад интересовања за наставничку професију, он је навео податке према којима је 2015. године наставничи смер на Хемијском факултету уписало 26 бруцоша, а 2023. свега три. На физику се 2015. године уписало 26 бруцоша, а 2023. - седам.
Као велики проблем, проф. Роглић је навео и све слабије знање које бруцоши доносе из средње школе на факултете, што се на природним наукама најлакше примети.
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)