ВИШКОВЕ "БОГАТИХ" ФАКУЛТЕТА ДАТИ "СИРОМАШНИМ": Шта је предложено на састанку у Влади

УКОЛИКО буде испоштован договор изумеђу представника Универзитета и Владе Србије, "богатији" факултети помоћи ће "сиромашнијим" да бар донекле превазиђу финансијску кризу у којој се налазе.

Фото Ж. Кнежевић

Наиме, на састанку у Влади који је одржан крајем прошле недеље, договорено је да факултети који имају вишак новца а који, иначе, враћају у буџет крајем године то сада учине до краја овог месеца. Тај новац би затим био прерасподељен високошколским установама које немају ни да плате рачуне за струју и грејање. То значи и да држава не би трошила своја средства, већ би се користио новац који је зарадила универзитетска заједница.

Факултети су, иначе, у финансијску кризу доспели јер им држава не уплаћује у целости новац за плаћање режија, иако је то по закону обавезна, него само у просеку 20 одсто потребних средстава, кажу декани.

Један од факултета који кубури с новцем је и Хемијски, а декан проф. др Горан Роглић није уверен да ће предлогом да се новац од богатијих прелива ка симашнијим факултетима проблем бити решен.

- Према неким информацијама факултети држави врате између 600 и 800 милиона динара, а за трошкове свим факултетима у Србији потребно је око 1,2 милијарде, значи скоро допло више него што има вишка новца - каже проф. Роглић.

Он напомиње да ће факултети док проблем не буде коначно решен, поступати по одлуци сената Универтитета из маја, а према којој ће плаћати рачуне само у износу који уплати држава.

Овај професор истиче да ће искористити све легалне начине за борбу, али и напомиње да међу деканима нема сагласноти да се крене у радикалније мере, као што је на пример обустава рада.

- Тражимо нешто од државе, а немамо опцију шта ћемо радити уколико она не изађе у сусрет нашим захтевима - каже овај професор и упозорава и да постоји могућност да јавна предузећа искључе струју и грејање збног неплаћања рачуна, што ће свакако довести до обуставе наставе.

Јавна предузећа, међутим, обавештена су да факултети немају новца па ће због тога плаћати само део трошкова. На то су их писмено упозорили декани. Како се наводи у допису, вишегодишња пракса по којој министарство надлежно за послове високог образовања није у потпуности уплаћивало законски гарантована средства факултетима довело је до драматичне ситуације да поједини факултети, немају довољно средстава, не само за редовно одвијање наставних активности, у складу са акредитованим студијским програмима који изискују значајне трошкове (лабораторијске вежбе са неопходним хемикалијама), већ ни за основно редовно одржавање просторија и плаћање основних комуналних трошкова. У допису се подсећа да, захтеви за решавање проблема финансирања у високом образовању упућени крајем фебруара Влади и министарствима финансија и просвете, нису испуњени, због чега су се Универзитет у Београду и факултети у његовом саставу сагласили са "новим" начином плаћања рачуна.

- Са жаљењем вас обавештавамо да ће се, код свих измиривања обавеза почевши од 1. јуна 2024. године, па до месеца у коме Влада према факултетима Универзитета у Београду почне да се понаша у складу са својим законским обавезама, факултети понашати у складу са одлуком Сената - наводи се у допису комуналним предузећима. - Молимо вас за разумевање за ситуацију у којој смо се, не својом кривицом нашли, да се за измирење неподмирених обавеза обратите министарствима просвете и финансија.

Проф. Роглић подсећа да су до 2019. године од државе добијали довољно новца да покрију трошкове грејања, а струју су плаћали сами.

- Међутим, пре две године је почео раст цене индустријске струје која је до сада поскупела 100 одсто - упозорава овј професор. - Успели смо тада да плаћамо рачуне у износу од 1,2 до 1,6 милиона динара месечно. Међутим, сада се дешава да они пређу три милиона динара. Ако будемо трошили струју као прошле године и ако цена не буде даље расла, нама само за енергетске услуге недостаје 27 милиона, што морамо сами да обезбедимо, и још 3,6 милиона динара на годишњем нивоу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације