ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА "ГЛОБАЛ 2000": Београдски универзитет међу 1,9 одсто најбољих усвегту

Универзитет у Београду налази се међу 1,9 одсто најбоље рангираних високошколских установа у свету и позициониран је на 393. месту од укупно 21.291 рангираног универзитета.

ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА ГЛОБАЛ 2000: Београдски универзитет међу 1,9 одсто најбољих усвегту

Универзитет у Београду

Универзитет у Београду налази се међу 1,9 одсто најбоље рангираних високошколских установа у свету и позициониран је на 393. месту од укупно 21.291 рангираног универзитета.

Ово је показала најновија листа "Глобал 2000" Центра за светско рангирање универзитета (CRWU) за 2026. годину, а у поступку је анализиран 81 милион података.

На Универзитету у Београду задовољни су овим успехом, а ректор Владан Ђокић каже да је ово колективни успех наставника, истраживача, сарадника и алумниста који су својим радом и постигнућима допринели да већ девету годину овај Универзитет буде у самом светском врху образовних институција.

 

Хајбољи Харвард, Кембриџ, МИТ...

Овогодишњих 10 најбоље рангираних универзитета у свету су: Харвард, МИТ, Станфорд, Кембриџ, Оксфорд, Принстон, Универзитет у Пенсилванији, Колумбија, Јејл и Универзитет у Чикагу. Америка имај осам представника међу првих 10 универзитета на свету. Међу привих две хиљаде универзитета из Кине их има 360, из Јапана 102, Уједињено Краљевство има 89 институција међу првих две хиљаде, а Кембриџ је већ тринаесту годину узастопно најбоље рангирани јавни универзитет на свету. Француска има 71 представника, Русија има 42 универзитета међу првих две хиљаде.

Иначе, "Глобал 2000" рангира светске универзитете на основу седам индикатора који су груписани у четири кључне области: образовање, запошљивост, квалитет наставног кадра и истраживање.

Тако област образовања носи 25 одсто укупне оцене и заснива се на академским достигнућима бивших студената универзитета, узимајући у обзир величину институције.

Исту тежину од 25 одсто има и област запошљивости, која се процењује на основу професионалног успеха дипломираних студената у односу на величину универзитета.

Квалитет наставног кадра вреднује се кроз број чланова факултета који су добили највиша академска признања и учествује са 10 одсто у укупној оцени.

Највећи део методологије односи се на истраживачку делатност, која обухвата четири индикатора, па се истраживачки резултати мере укупним бројем објављених научних радова и носе 10 одсто укупне оцене. Висококвалитетне публикације процењују се према броју радова објављених у водећим научним часописима, такође са уделом од 10 одсто. Утицај истраживања вреднује се бројем радова објављених у часописима са високим фактором утицаја и учествује са 10 одсто, док се цитираност мери бројем високо цитираних научних радова, што такође чини 10 одсто укупне оцене универзитета.

Да подсетимо, прошле године Универзитет у Београду био је на 387. месту од укупно 21.462 рангирана универзитета широм света.

И други наши универзитети рангирани су на овој листи па је тако Универзитет у Новом Саду на 1.136. месту, односно међу 5,4 одсто најбољих, Универзитет у Крагујевцу на 1.549 месту, или међу 7,3 одсто најбољих, а Универзитет у Нишу се пласирао на 1.886 позицију, што га је сврстало међу 8,9 одсто најуспешнијих на свету.

Када је реч о региону и универзитетима са којима се домаћи пореде, Универзитет у Љубљани је на 444. месту, а Свеучилиште у Загребу на 522.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.

15. 05. 2026. у 13:16

Коментари (0)

ШЕШЕЉ ОТКРИО: Разговарао сам са западним дипломатама, ево шта су тражили