ЗА ПЕТ ЧАСОВА ФИЗИЧКОГ НЕДЕЉНО ПОТРЕБНО 5.000 НАСТАВНИКА: Каква је судбина пројекта "Свако дете има право да одраста здраво"

ПИЛОТ-пројекат "Свако дете има право да одраста здраво" који је подразумевао да основци и средњошколци у 95 школа у Србији имају више часова физичког васпитања, вероватно ће бити настављен и ове године у школама у којим се већ одвијао. Наставку пројекта надају се у Савезу професора физичког васпитања и спорта, а потпредседник Савеза Мирослав Марковић каже нам да одлуку о томе треба да донесе Министарство просвете након што се обраде подаци прикупљени током трајања пројекта.

FOTO: Arhiva novosti

Пројекат, међутим, неће бити уведен у све школе јер за то нема довољно наставног кадра.

- Да би деца у свим основним и средњим школама у Србији имала по пет часова физичког недељно било би потребно 5.000 наставника - истиче наш саговорник.

фото А. Поповић

Када је реч о прошлогодишњем пилот пројекту, он каже да се подаци још обрађују у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и на Медицинском факултету. Након добијених резултата, три надлежна министарства - просвете, здравља и спорта - односно Влада Србије ће донети одлуку како даље.

Марковић истиче и да је циљ да се утврди који је период током осмогодишњег школовања најслабија карика у настави физичког васпитања и да се тај проблем реши. Наставници физичког, иначе, указују да је проблем што наставу из овог предмета у нижим разредима основне школе држе учитељице, а Марковић каже да би и у тај циклус могли да се укључе наставници физичког.

Он сматра да ће пројекат бити настављен у школама у којим се и до сада одвијао, и вероватно ће бити уведен и у још неке установе које испуњавају услове, а један од главних услова је да се у њима одвија једносменски рад. Иначе, у Србији 398 школа ради једносменски - 346 основних и 52 средње школе.

Прошле године, ђаци су у 73 основне школе имали часове физичког сваки дан, уместо три пута седмично, док су у средњим школама имали четири часа недељно, уместо два.

Иначе, иницијатива за више часова физичког у школама постоји већ дуже време, јер су лоше држање тела, крива кичма, гојазност, а због мобилних телефона све чешће и слаб вид, најчешћи здравствени проблеми ђака. Истраживање Института "Батут" је показало да је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно. Годинама се указује да су деца слабо физички активна, једу нездраву храну, највише времена у току дана проводе испред екрана.

Значај физичког и здравственог васпитања ученика истакнут је и у Стратегији развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године, Акционим планом за период од 2023-2026. године.

У Министарству просвете су пред почетак пилотирања прокејта навели да да су физичке активности и бављење спортом у школском узрасту један од најважнијих фактора утицаја на правилан развој и раст, као и свеукупни развој личности ученика.

- Због тога посебну пажњу посвећујемо унапређивању физичких способности и моторичких вештина ученика - навели су у овом ресору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације