СВИ УНИВЕРЗИТЕТИ ПОД КАПОМ НАУКЕ, ДВОСТРУКИ ДОБИТАК: Шта би донело издвајање виског образовања из ресора просвете

Измештање виског образовања из ресора просвете и његово припајање Министарству науке и технолошког развија допринело би да се научни капацитети којима располажу факултети и институти више и успешније искористе за развој приведе, а самим тим и државе.

Foto: Shutterstock

 Међутим, то је технички захтеван посао, па би се морало прецизно одедити шта је чија надлежност, а нарочито ко је одговоран за финансирање свих сегмената.

Овако саговорници "Новости" коментаришу све чешће најаве да би се високо обр

Међутим, то је технички захтеван посао, па би се морало прецизно одедити шта је чија надлежност, а нарочито ко је одговоран за финансирање свих сегмената.азовање могло издвојити из Министарства просвете и спојити с науком, а такву могућност први је поменуо премијер Ђуро Мацут у свом ескспозеу у Скупштини Србије.

- Како бисмо постигли практичнију примену науке и њену синергију са образовањем, иницираћу измене Закона о министарствима којим се високо образовање измешта из Министарства просвете и спаја са науком, што очекујем да ће имати дубоке и дугорочне импликације које ће допринети свим сегментима друштва - од стварања образовног система који почива на интеграцији са науком, развоја примењене науке и иновације у различитим сферама друштва до економског развоја - рекао је Мацут.

Да би спајање ове две делатности које су дубоко испреплетене било добро за развој привреде, али и самих факултета и института, сматра и проф. др Радивоје Митровић некадашњи декан Машинског факултета. Он напомиње да би у случају да се таква одлука донесе било потребно одлучити шта се тиме тачно жели постићи и који су циљеви.

- На врху пирамиде су докторске студије, и ако се високом образовању жели дати улога коју оно има у развијеним државама има смисла објединити га са науком, јер се онда на најбољи начин могу користи опрема и ресурси - каже нам проф. Митровић. - Јако је важно да капацитети факултета и института који су део Универзитета буду у функцији бржег развоја привреде, нових технологија и нових производа, а самим тим и развоја државе. Ми смо поседњих 10 година имали добар извоз ИТ технологија, имамо шансу да то појачамо и проширимо, па би научни капацитетеи универзитета у томе помогли. Просвећене државе воде рачуна о истраживачким центрима и развоју. Наше велике и успешне компаније увек су имале научно-истрживачке центре који су били главна спона са институтима и факултетима. А и факултети би добили тим спајањем, ако се то умешно спроведе.

Проф. Митровић који је био и заменик министра науке и технологије од 1998. до 2000. а касније и министар науке у прелазној влади, подсећа да је високо обазовање од 1999. до 2000. било засебан ресор. Тада су постојала три министарства - једно за науку и технологију, затим Министаво просвете које је "покривало" доуниверзитетско образовање, а високо образовање имало је засебан ресор.

То се променило након 2000. када је високо образовање припојено Министарству просвете, а нука остала у засебном ресору. А онда је 2011. године наука припојена просвети, формирано је Министво просвете, науке и технолошког развоја, да би се оно 2022. године раздвојило.

Проф. Митровић упозорва и да би уколико буде нових промена, то требало урадити веома прецизно како се не би преклапале надлежности.

На ово упозорава и некадашњи ректор Универзитета у Београду проф. др Бранко Ковачевић који наглашава да у свету постоје модели по којима су наука и високо образовање спојени.

- Али, ту има доста техничких проблема, нарочито је битно прецизирати финансије и ко се коме обраћа када је новац у питању. Ако се то не реши може бити горе него што је сада - истиче проф. Ковачевић.

Наш саговорник наводи да ово није нова идеја, да се о њој и раније разговарало, али да никада није заживела.

- То може да се уради, али има много псола за који је потребно време па не очекујем да то буде тако брзо - каже овај професор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације