ОДРЖИВА АРХИТЕКТУРА: Важност енергетске ефикасности

МНОГИ градови широм света интензивно улажу у одрживу архитектуру како би смањили негативни утицај на планету и унапредили квалитет живота становника, а сада се и Србија прикључује овом тренду.

Фото Shutterstock

Како постајемо све свеснији важности еколошких питања, постоји једна област наших живота у којој је одрживост сада важнија него икад. А то је изградња зграда у којима живимо.

У великој мери ослањајући се на природне ресурсе као што су камен, дрво и метал, грађевинска индустрија нема избора него да посебну пажњу посвети одрживост.

Појам одрживости је дефинисан 1987. године као процес који задовољава потребе садашњости без угрожавања будућих генерација у реализацији њихових потреба. Појам је дефинисан од стране Светске комисије за животну средину и развој.

Према Извештају о глобалном статусу УН за животну средину из 2017. године, зграде и грађевине чине више од 35% глобалне употребе финалне енергије и скоро 40% емисија CO2 повезаних са енергијом.

Одрживи архитектонски дизајн је, дакле, пракса стварања зграда које имају што мањи утицај на свет природе. Промовише здравље станара зграде у исто време као и смањење негативних ефеката процеса изградње на животну средину

Приступ прилагођен планети је од виталног значаја за грађевинску индустрију с обзиром на чињеницу да је историјски био повезан са високим нивоима потрошње енергије и материјала.

Шта је одржива архитектура?

Одржива архитектура нуди холистички приступ пројектовању и изградњи објеката који минимизира негативне утицаје на животну средину, истовремено промовишући друштвено и економско благостање.

У зависности од региона у коме се налази, може се посебно дизајнирати да одговори на његове климатске и теренске услове (нпр. зграде пројектоване да издрже земљотресе и урагане).

Основни бенефити које пружа одржива градња јесу:

1. Заштита животне средине

2. Смањење отпада и коришћења енергије

3. Побољшање здравља и благостања становника зграде

Један од основних принципа одрживе архитектуре јесте смањена потрошња енергије, што се постиже употребном изолационих материјала, природном вентилацијом, природним осветљењем и применом обновљивих извора енергије као што су топлотне пумпе и соларни панели.

Примена одрживости у Србији

Последњих година смо сведоци све више примера друштвено одговорnих компанија које су на своја постројења, пословне зграде и просторије инсталирале соларне панеле, чиме доприносе побољшању енергетске ефикасности и одрживом пословању.

Једна од њих је и компанија НИС која све већу пажњу посвећује пројектима у области обновљивих извора енергије.

Посебно значајан пројекат у овом сегменту пословања НИС реализује кроз изградњу соларних електрана на својим објектима у нашој земљи. Пројекат је пре свега имплементиран на 45 бензинских станица. Ове електране годишње произведу око 1.600 МWh, што умањује трошкове компаније за електричну енергију за око 230.000 евра. Ништа мање нису важне ни еколошке карактеристике, јер се на овим објектима значајно смањује и емисија угљен-диоксида – за чак 1.700 тона на годишњем нивоу.

Друштвено одговорни програм „Заједници заједно“

НИС је отишао и корак даље и као један од лидера у сегменту друштвено одговорног пословања у нашој земљи, пројекте у области енергетске ефикасности спроводи и у заједници.

Тако је путем програма друштвене одговорности “Заједници заједно” НИС спровео конкурс и изабрао 40 пројеката у 13 партнерских општина и градова у којима ће на јавним установама бити изграђене соларне електране за сопствену потрошњу електричне енергије. Реч је о институцијама из области образовања и науке, здравства, социјалне заштите, културе и спорта, а укупна вредност пројеката је 144,5 милиона динара. Тиме је НИС постао прва компанија у Србији која је спровела овакав конкурс и самостално финансира изградњу соларних електрана на установама од јавног значаја, што даје значајан подстрек унапређењу еколошке слике у целој Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације