АЕРОДРОМИ БУДУЋНОСТИ: Како одрживе праксе обликују ваздухопловство

Кристина Шпирковић

30. 12. 2024. у 20:57

СУОЧЕНИ са глобалним изазовима климатских промена, ваздухопловна индустрија се све више окреће ка одрживим праксама како би смањила свој еколошки отисак.

АЕРОДРОМИ БУДУЋНОСТИ: Како одрживе праксе обликују ваздухопловство

Фото: Shutterstock

Одрживо ваздухопловство постаје кључно у смањењу емисије угљен-диоксида (ЦО2) и других штетних гасова, уз истовремено одржавање економске ефикасности и сигурности путника. У овој транзицији, аеродроми играју кључну улогу, будући да су чворишта која повезују ваздухопловне активности са локалним заједницама и глобалним мрежама.

Ваздухопловство тренутно доприноси око 2% глобалних емисија ЦО2, али се очекује да ће се тај проценат повећати са растом броја путника. Због тога, индустрија мора пронаћи начине да смањи емисије кроз иновације и имплементацију нових технологија.

Коришћење одрживих авио-горива (САФ) један је од кључних фактора у смањењу емисија. САФ горива се производе од обновљивих извора, попут биомасе, и могу смањити емисије ЦО2 за чак 80% у поређењу са конвенционалним горивима. Међутим, њихова производња и дистрибуција још увек су изазов, због чега се траже глобални стандарди и подршка влада.
Електрични и хибридни авиони такође представљају будућност одрживог ваздухопловства. Иако су ови авиони још у фази развоја и тестирања, они обећавају значајно смањење емисија, посебно на краћим летовима. Произвођачи попут Аирбуса и Боеинга већ раде на прототиповима који би могли постати реалност у наредних десетак година.
Аеродроми су капија у наш свет и први утисак путника о дестинацијиј

Аеродроми имају кључну улогу у овој транзицији, јер представљају улазне и излазне тачке за милионе путника и тона терета годишње. Да би смањили свој еколошки отисак, аеродроми широм света уводе низ одрживих пракси.

Ефикасне зелене иницијативе укључују енергетски ефикасну инфраструктуру, усвајање обновљивих извора енергије и програме смањења отпада. Ове иницијативе су вођене одрживим горивом за ваздухопловство, флотом електричних возила и коришћењем паметних технологија.

Енергија и инфраструктура: Многи аеродроми прелазе на коришћење обновљивих извора енергије, попут соларних панела и ветропаркова. Пример за то је амстердамски аеродром Сцхипхол, који користи 100% зелену енергију из ветроелектрана. Поред тога, модернизација инфраструктуре, укључујући енергетски ефикасне зграде и осветљење, доприноси смањењу потрошње енергије.

Смањење отпада: Програми рециклаже и смањење употребе пластике постали су стандард на многим аеродромима. Увођењем дигиталних технологија, аеродроми смањују потребу за папирним картама и другим материјалима, чиме се додатно смањује отпад.

Транспорт и повезаност: Промоција јавног превоза и електричних возила за путовање до и са аеродрома помаже у смањењу емисија. Аеродроми као што је Хеатхроw у Лондону уводе електричне аутобусе и возила за унутрашњи превоз, чиме доприносе чистијем ваздуху у околини.


Заједнички напори и будућност

Да би одрживо ваздухопловство постало стварност, потребна је сарадња између влада, индустрије, академских институција и невладиних организација. Међународне организације попут Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО) и Међународног удружења за ваздушни саобраћај (ИАТА) играју кључну улогу у постављању стандарда и подстицању иновација.

У будућности, одрживо ваздухопловство неће бити само опција, већ нужност. Аеродроми као кључни играчи у овој транзицији морају наставити да предводе применом зелених технологија и одрживих пракси, како би обезбедили бољу и чистију будућност за све нас.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију

РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.

16. 03. 2025. у 19:40

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку

ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ Јосип Броз Тито живео би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсеку ногу коју је већ захватила гангрена.

18. 03. 2025. у 08:56

Коментари (0)

ЈАНИК СИНЕР И ДОПИНГ: Италијан решио да ово уради са тениском каријером