Панорама

СЕКСУАЛНА ЉУБОМОРА У ОДНОСИМА: Жене су суптилније, а мушкарци директнији

Бојана Јовановић

20. 08. 2024. у 06:30

ЉУБОМОРА је највеће неспокојство и насиље над собом и другима, речи су Јована Дучића, док је његов савременик Иво Андрић био мишљења да „човек који не воли није способан осетити величину туђе љубави, нити снагу љубоморе, нити опасност која се у њој крије“.

СЕКСУАЛНА ЉУБОМОРА У ОДНОСИМА: Жене су суптилније, а мушкарци директнији

Заиста, ова токсична емоција носи опасност, по оног ко ја осећа, али и оног ка коме је уперена. Када се љубомора увуче у емотивни однос, она га, попут црва, нагриза, пртећи себи путању, остављајући за собом празнине које се не могу накнадно надоместити. Јер, једном када се усели, врло тешко, а најчешће никада, не напушта свој нови дом, остављајући партнере затроване њоме. Колико људи толико ћуди, а исто је и са љубомором - много врста постоји, сексуална је једна од њих. Односи се искључиво на сумњу у сексуално неверство партнера, а много снажније угрожава мушкарце, који често, опхрвани њоме, посумњају чак и да нису очеви свог детета.

Које све врсте љубоморе постоје објашњава нам др Зоран Миливојевић, психотерапеут:

- Љубомора је осећање које се прво појављује између браће и сестара. Дакле, постоји дечја љубомора. Али и родитељ може бити љубоморан на однос детета и другог родитеља. Касније у животу појављује се љубомора између одраслих.

Каква је сексуална љубомора, како бисте је дефинисали?

- Када кажемо сексуална љубомора тада кажемо да је особа љубоморна јер верује да је партнер вара са неким трећим. Намерно кажем „трећим“ јер је за љубомору потребно троје, при чему тај трећи може бити неко стваран или измишљен. У основи, љубомора је врста страха од губитка љубави партнера, у смислу да ће он више заволети неког другог ко је лепши, привлачнији, богатији, забавнији...

Да ли иза ње може, у сенци, стајати жеља за контролом?

- Контрола је начин на који љубоморна особа покушава да „реши“ проблем. Љубоморна особа почиње да пати и то приписује партнеровом понашању. Зато почиње да примењује разне приступе, од уверавања, оптуживања, емотивног изнуђивања, до насиља, како би натерала партнера да промени понашање. Дакле, љубоморни сматра да ће променом партнеровог понашања доћи до тога да не буде љубоморан. Зато је у сваком облику љубоморе укључен надзор над партнером и његовим понашањем – дакле контрола партнера.

СУМЊА НИЈЕ ИСТИНА

Може ли посесивност једног од партнера да „измашта“ сексуално неверство другог толико да је убеђен да је то истина?

- Суштина љубоморе јесте у томе да је особа чврсто уверена да је партнер тај који има проблем – да је склон неверству. Љубоморна особа има проблем у томе што сумња у верност партнера. Дакле, у питању је сумња, али не истина. То нагони љубоморну особу да истражује, уходи, прислушкује телефон итд, како би првенствено себи „доказала“ да је у праву. У том смислу љубомора јесте једна врсте сумње која мучи љубоморну особу, а касније постаје мука и за партнера.

Како се са тим носи неправедно оптужени партнер?

- Оно што је природна људска реакција када је неко неправедно оптужен јесте да се брани и доказује да није тачно то зашта је оптужен. Али ту постоји проблем. Не можете доказати невиност, већ можете, као на суду, само доказати кривицу. Другим речима, не може се доказати да се нешто није догодило, већ само да се нешто заиста догодило. И зато ова објашњавања и оправдавања немају ефекта. Љубоморна особа верује да је партнер лаже, и тиме пар улази у бесконачни круг оптуживања и оправдавања.

До чега може довести оваква врста љубоморе код једне, а до чега код друге стране?

- Реч „љубомора“ можемо разумети као „љубав која мори, убија“. На првом месту је особа коју њена љубомора мори, изазива код ње велику патњу, а затим својим понашањем и код партнера. Највећи проценат породичног насиља је повезан са љубоморним сценама. Љубоморни су у стању и да убију „неверног“ партнера, али и особу за коју су уверени да је њихов ривал. Хронична љубомора квари везу, смањује квалитет живота обе стране. Она је често разлог да се пар разведе или раскине, а онда љубоморна особа узима развод као „доказ“ да друга страна има некога.

У СКЛОПУ ПСИХОЗЕ

На које све начине реагују сексуално љубоморни партнери и шта је обично довољан повод да почну да сумњају у оног другог?

- Није у питању повод од стране партнера, него оно што особа носи у себи. Ако је исказивала љубомору према више партнера са којима је била, онда је то њен проблем. Ако је први пут љубоморна, онда је највероватније узрок тога у односу, односно понашању партнера. У највећем броју случајева људи су љубоморни од раније, онда што се више вежу за новог партнера, то се више плаше емотивне повреде и остављања, па постају преосетљиви. Било шта да друга страна уради, они то тумаче као знак неверства.

Да ли је реч о болести?

- У највећем броју случајева није, али љубомора може бити део веома озбиљних менталних поремећаја. Она је често нека врста „фикс идеје“ код неке особе, али може бити и суманута идеја у склопу психозе.

Емотивно неверство као издаја

Да ли је и у вашој пракси потврђено да мушкарци снажније реагују на сексуално, а жене на емотивно неверство?

- Многе жене реагују и на сексуално неверство. Мушкарци су због тестостерона који појачава сексуалност склонији да улазе у сексуалне везе које им ништа не значе. Неке жене су у стању да им то опросте, често такве савете добијају и од мајке пре брака. Међутим, емотивно неверство доживљавају као издају и напуштање, као катастрофу и крај односа.

Како се обуздава?

- Веома тешко. Психотерапија љубоморних није успешна управо зато што они мисле да није проблем у њима, већ у партнеровој личности и понашању. Сматрају да је партнер тај који треба да иде на терапију. Некада када партнер више не може да издржи притисак и хоће да оде, они могу манипулативно да дођу на терапију како би повратили партнера у стилу „променио сам се јер радим на свом проблему – врати ми се“. У терапији се не ради на самој љубомори, већ на психичким коренима из којих она израста. Најчешће су љубоморни људи који верују да нису довољно вредни да би заслужили љубав, и то је нешто што долази из детињства, и нема везе са партнером. Парови су мотивисани да нешто промене. Оно што некада буде ефикасно јесте да на сваки знак љубоморе, особи директно и јасно покажу љубав. То раде они којима је заиста стало да спасу везу или брак, а за смирење љубоморне особе је некада потребно то радити и више од једне године.

НАПАД НА РИВАЛА

Која је разлика између мушке и женске љубоморе, како се која од њих испољава?

- Оба пола су љубоморна. Жене љубомору испољавају суптилније, постављају психолошке замке, контролишу телефон и слично. Мушкарци су често директнији, застрашују, склонији су насиљу. И једни и други могу да нападну трећу особу за коју сматрају да им је ривал. Годишње смртно страда неколико десетина жена и понеки мушкарац управо због љубоморе.

Како се сексуална љубомора манифестује прикривено, а да ни (као „оптужени“) не знамо? Који су сигнали који нас могу упозорити на то?

- То да нас партнер оптужује да се не понашамо достојанствено, да нешто грешимо, нарочито у јавности пред другим људима. Типично је да жртва љубоморе у почетку стварно почиње да мисли да нешто ради погрешно и покушава да удовољи партнеру. Али за неко време се љубомора појави у отвореном облику и тада је јасно. Љубомору брже препознају особе које су блиске са оном особом ка којој је љубомора уперена, него што препозна она сама.