КАДА ИЗМАШТАМО ИДЕАЛНОГ ПАРТНЕРА: Тражимо љубав, а не слику за зид
Мора да буде духовит, леп, висок, паметан, фино васпитан, али и мангуп, и да ме воли као ниједан пре – наглас размишља млада девојка, описујући свог идеалног партнера, баш оног кога тражи за себе.
"Требало би да буде згодна, лепа, занимљива, да ме засмејава и не буде љубоморна" – описује младић најбољем пријатељу своју идеалну половину.
Неких петнаестак година касније она, сада већ млада жена, својој куми преко телефона појашњава како својеврсни фото-робот господина идеалног сада изгледа: "Неопходно је да има добар посао, да је амбициозан, вредан, воли децу, уме да кува и да ме држи као мало воде на длану". У истом том временском периоду он, 15 година старији, размишља у себи, скицирајући слику своје идеалне драге: "Важно је да је неискварена, пожељна, остварена, пуна разумевања, да није материјалиста и да имамо о чему да разговарамо".
Мада су се критеријуми временом променили, ни она ни он још нису нашли "оног правог", јер никако да окончају магловито лутање у потрази за "идеалним", које их води далеко од збиље и праве, опипљиве љубави. Оне о којој би се писало у романима, само када би јој се пружила шанса да се догоди.
Када обично створимо слику свог идеалног партнера у глави питали смо Ивану Пауновић, психолога, психотерапеута и едукатора:
- Слику идеалне љубави градимо у детињству. Први објекти љубави, како то у психологији зовемо, су родитељи и друге важне фигуре. Они нас уче шта је љубав, како да волимо себе и друге, шта да тражимо и очекујемо. Те лекције ваља ревидирати у одраслом добу, проверити да ли се затурила нека која није тачна или је у нескладу са нама одраслима. Ако нас "возају" лекције које смо несвесно примили, ми можемо "возати" себе кроз живот. Свесност, то је оно што нам помаже да управљамо својим животом, а не он нама.
* Шта свака измаштана, жељена карактеристика говори о нама?
- Говори о томе шта нам је потребно, шта нам фали. Како смо учени да волимо, шта мислимо да само друга особа може да нам да. Може да говори и о томе шта желимо да стварамо. Наши одабири осликавају цело наше биће.
* Крије ли се и страх од повређивања у маштању о идеалу?
- Блискост и љубав потребе су сваког човека. Неки су са том својом потребом у контакту, неки од ње беже, из страха да ће бити повређени, да "нису дорасли задатку", или бојазни од губитка и бола који може да се догоди. У низу тактика за избегавање бола налази се једна, можда и најмудрија, јер крије страх најотвореније, па вам не пада на памет да га ту тражите, а то је "чекам идеалног/идеалну". Чекам праву или идеалну особу не мора само по себи бити проблем. Проблем је у томе што за љубав треба однос, не идеалан објекат. Суштински, тражите љубав, не идеалну слику за зид.
НЕ ИДИТЕ У КРАЈНОСТИ
- Можда је моја главна порука овим редовима, коју видим као важну, да не идемо у крајности. Једна би била "одричем се свега што желим, дај шта даш, само да имам неког", а друга "не пристајем и не гледам ништа што није на мојој феноменалној скици". Не би требало тако размишљати јер једноставно, као ни љубав, људи и живот, ствари, нису црно-беле. Крајности су измишљотине нашег ума које стварамо како бисмо спречили бол и добили илузију контроле. Нису у складу са животом и, што је најбитније, не успевају да спрече потенцијалну патњу. Заправо, те категорије и крајности су узрок патње – поручује Ивана Пауновић.
* Како се до ње долази?
- Однос се гради, није нешто што просто кликне или не. То би било исувише лако за једну овако велику животну ствар, зар не? Свакако да предуслови за грађење љубави постоје, нешто што нас привуче као потенцијал за испуњење односа о каквом маштамо. "Клик" је клик на потенцијал, не на крајњи циљ. После тог клика посао, односно грађење љубави, тек почиње. Све након тога је рад на стварању љубави, блискости, контакта, поверења, које може и не мора да се деси, да израсте.
Опасна пречица
* Можемо ли слику идеалног партнера доживети и као "пречицу" у остваривању љубави?
- Дођосмо до клипова које себи можемо ставити под точкове. Није проблем, штавише, ако желимо за себе најбоље и најбоље нудимо. Проблем је када тај идеал користимо као пречицу за остваривање љубави. Ако верујемо да је довољно наћи идеалног и ето љубави, нема свих успутних послова као што су грађење поверења, ризици, отварања, толерисање фрустрација... То су све оне ствари које се граде, а не добијају.
* Шта се догоди када користимо ову пречицу?
- Онда прича обично има очекивани, исти ток. Он или она наилазе на идеал, остварују све своје снове. Брзо се јавља потреба за потпуном блискошћу са таквим идеалом, логично. Јавља се и "опсесија" партнером, јер је у њему остварење свих жеља. Међутим, увек га прати и страх од губитка таквог идеалног бића. Логично. Уз тај страх иде и јака потреба за поседовањем објекта. Ако је у њему све, он онда не сме да оде, јер тиме и наше "све идеално" одлази а "ко зна када, и да ли ће, опет доћи".
* До чега у таквом односу временом долази?
- Са таквим набојем емоција контакт са особом се губи. Не упознајемо је, не видимо шта она јесте, већ шта желимо да буде. Однос баш на месту где треба да почне се заглави. Тада више нисмо у односу са особом, већ са својим фантазијама и пројекцијама. Ова сцена своје финале има у одласку неког од партнера. Прати је разочарање, "још један доказ" да идеално не постоји. И спремање за следећи круг истог. Ако се ништа не промени. Наравно, ту је и опција да партнери одржавају овај однос, па да се цела прича заврши годинама касније, званичним или менталним одласком. И ова верзија филма укључује напуштање и разочарање, само се може испољавати кроз одлазак код љубавника, љубавнице, или у радохолизам, "стално је ван куће" и сличне маневре.
* Да ли би требало да се одрекнемо својих жеља?
- Не видим зашто би то неко радио. Природно је да када маштате нижете особине које мислите да би вам пријале. Ако на то додате и психолошку флексибилност у сусрету са одређеном особом, можете да видите шта би вам још годило. Можда се изненадите и откријете да је срећа и у неким другим стварима, можда и не. Али пробајте. Да ли сте баш толико сигурни да би вас само такав и такав или таква и таква усрећили? Одакле вам та идеја, посебно ако се до сада то није догодило? Видите да ту постоји нека нелогичност. Истражите је.
* Како да реагујемо ако нас неко пореди, стално незадовољан нама, са својим замишљеним идеалом?
- Реагујте тако што ћете се запитати зашто сте у односу у ком чекате да некоме будете идеал. Шта ви имате од тога? Зашто улажете време и енергију да тај неко каже "ваљаш ми сада, сада си идеална"? Зашто би баш та особа требало то да вам каже? Зато што то не знате, или нећете знати док вам тај неко не потврди?
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
КАЈИНА ЋЕРКА РАДИ ЗА ТРАМПА Лепотом очарала сина светске звезде: "Имам лепо дете, свидела му се"
ПЕВАЧИЦА Катарина Каја Остојић са 19 година родила је ћерку Николину, а добила ју је из првог брака са кошаркашем Николом Драгојловићем.
08. 11. 2024. у 08:34
Коментари (0)