КАКО ПРВА ЉУБАВ УТИЧЕ НА НАС: Јединствена попут отиска прста

Бојана Јовановић

29. 06. 2024. у 06:30

У првој љубави душу узимамо много пре тела, речи су француског писца Виктора Игоа, док је његов савременик из Русије, књижевник Иван Тургењев, био мишљења да се „прве патње, као и прва љубав, не понављају“.

КАКО ПРВА ЉУБАВ УТИЧЕ НА НАС: Јединствена попут отиска прста

Фото Shutterstock

Век касније, британска списатељица Дафне ди Морије у свом роману „Ребека“ написала је: „Драго ми је да се то није могло догодити два пута, прва љубавна грозница. Јер то је грозница, а такође и терет, шта год песници говорили“, док је америчка глумица Лорен Бекол била мишљења да „први пут кад нам се било што догоди - наша прва љубав, наш први успех – други никад није исти“. Верујемо да се по део истине крије у свему наведеном, а ко год је доживео прву љубав сигурно ће се сложити са тим.

Ако је љубав зависност, наша прва љубав је прва доза. Осим што звучи романтично, чини се да је ова реченица и истинита. Сви знамо да прва љубав заборава нема, а бројни научници отишли су корак даље, проучавајући психолошке последице које такво искуство оставља на нас.

Фото Shutterstock

Студија биолошке антрополошкиње Хелен Фишер из 2005. године, о заљубљеним паровима, открила је да је романтична љубав првенствено систем мотивације који може бити сличан ономе што доживљавамо током зависности, а не емоција (или скуп емоција). И други научници су подржали ово откриће користећи ФМРИ (функционалну магнетну резонанцу) приликом проучавања мозга заљубљених људи.

КАД ХОРМОНИ ВОДЕ ГЛАВНУ РЕЧ

Дакле, шта се дешава у нашем мозгу када се заљубимо? Према истраживању Харвардске медицинске школе из 2017, тада се ослобађа окситоцин, који се сматра „хормоном љубави“, одговорним за наша осећања привржености и интимности. Такође, ослобађа се допамин, који активира пут награђивања у нашем мозгу, изазивајући ефекат „мотивација/награда“. Овде долази до дела љубави везаног за зависност. Тражимо да нас љубав награди чак и кроз препреке које могу бити опасне или болне, попут превареног супружника...

Фото Shutterstock

Норепинефрин, хормон сличан допамину, такође се ослобађа у почетним фазама љубави (које укључују пожуду или заљубљеност) и управо због њега постајемо занесени, пуни енергије и еуфорични. Током секса са партнером, ниво кортизола је нижи. Кортизол је примарни хормон стреса који се ослобађа у интензивним ситуацијама. Мањак кортизола помаже нам да се опустимо и уђемо у релаксираније и рањивије стање, због чега се често “секс који нам ништа није значио“ са неким претвара у нешто више.

Наиме, тада смо били рањиви и у том моменту смо добили велику дозу хормона због којих се осећамо везаним за некога и заљубљено. Када се заљубимо, ниво серотонина опада, што је важно напоменути јер мозак људи којима је дијагностикован опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП) такође има нижи серотонин. Ово доводи до спекулација да нас заљубљеност може натерати да се према некоме понашамо са опсесивно-компулзивним намерама.

Кад памћење доживи врхунац

ПСИХОЛОГ који се фокусира на аутобиографско памћење, Џеферсон Сингер, каже да већина људи доживи „напад памћења“ између 15. и 26. године. Овај “удар” дешава се у време када доживљавамо све врсте првих догађаја (вожња аутомобила, секс, заљубљивање...). Касније током живота, ова сећања имају више утицаја на нас јер су се догодила онда када је наше памћење “било на врхунцу”.

- Имамо прилику да их увежбамо и поновимо, да поново размислимо, замислимо и доживимо“, објашњава Сингер.

Ову идеју потврђују и когнитивни научници са одељења за мозак МИТ-а (Технолошког института у Масачусетсу), који су објаснили да се укупна моћ обраде мозга и врхунац памћења детаља у њему догађају око 18. године.

Резултати харвардског истраживања у комбинацији са Фишеровом ФМРИ студијом о “заљубљеном мозгу” веома снажно сугеришу да, будући да љубав пружа неку врсту хемијске повратне информације у нашем мозгу, поновно стварање овог хемијског одговора може на крају постати наш нагон или мотивација да останемо заљубљени.

Нашим првим љубавима потребно је дуже да зацеле. Имајући на уму резултате наведених истраживања, можемо се присетити како је бити заљубљен по први пут и искусити све ове хормонске узбурканости и на крају остати без свега тога када нам се веза заврши.

Фото Shutterstock

ДОЖИВЉАЈ СЛИЧАН ЗАВИСНОСТИ

Сломљено срце је сложена и емотивна појава, али ништа што вас повреди не може да вас погоди као први пут. Према студији “Журнала позитивне психологије“, из 2017. године, 71 одсто људи у стању је да се излечи у року од три месеца након прекинуте везе. У овом контексту, „исцељење“ је значило да су учесници истраживања пријавили осећај „поновног откривања себе“ и „позитивније емоције“.

Наравно, поједина осећања туге, беса, огорчености и бола могу потрајати још неко време. Али, обично смо у могућности да сагледамо своју бол и шта живот још може да нам понуди у року од три месеца након завршетка везе. Зашто се онда чини да наша прва љубав траје дуже?

Иако су истраживања о овој специфичној теми поприлично скромна, можемо спекулисати о правом разлогу на основу онога што знамо о томе шта мозак доживљава када се заљубимо. Када смо се први пут заљубили, наш мозак је искусио све већ наведене ствари, а међу њима и повећање позитивних, а смањење негативних хормона. Више студија потврдило је да мозак доживљава нешто слично зависности када смо заљубљени. Први пут је можда најважнији, јер је то темељ свим осталим љубавима. Највероватније смо искусили ову “основу љубави” током периода адолесценције, док нам се мозак још развијао.

Фото Shutterstock

Иако смо можда подстакнути да размишљамо о првој љубави на емоционалан начин када чујемо одређену песму или видимо фотографију вољене особе на друштвеним мрежама, хормонски “отисци”, баш попут оних на прстима, изазивају доживотне ефекте по нас. Хормонске интеракције утиснуте су у сензорне области мозга у време када неуролошки развоји које доживљавамо формирају оно што смо ми као појединци.

Ништа мање није важно како прва љубав утиче на нас и психички. Према др Нилу Дардаштију, њујоршком терапеуту за парове, осећања која тада доживљавамо постају својеврсни нацрт за наш приступ будућим везама. На врло стваран начин, баш као што нашу перцепцију платонске и породичне љубави стварају у детињству родитељи или старатељи, на идеју романтичне љубави утиче то како смо је доживели први пут.

Наравно, потребно је још много истраживања да се уради о правим ефектима љубави на људски мозак, али из онога што смо до сада разумели, љубав не утиче на нас само док је доживљавамо. Њен утицај можемо осећати до краја живота, а моћ овог феномена је веома тешко објаснити и разумети. Баш како је Алберт Ајнштајн рекао: „Како ћете, забога, објаснити у смислу хемије и физике тако важан биолошки феномен као што је прва љубав?“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (0)

НАЈЗГОДНИЈА МАМА: Скинула се Мирка Васиљевић - лепа глумица показала савршену фигуру (ФОТО)