ТРАНСГЕНЕРАЦИЈСКИ ПРЕНОС ОБРАЗАЦА ПОНАШАЊА: Како нам преци утабавају животни пут

Бојана Јовановић

03. 07. 2024. у 07:30

"Спретност је прешла са деде на унука, иста си покојна прабаба, моји нису били такви, ту си на очеву фамилију..." само су неке од реченица које смо често чули током живота, а односе се на особине које нас обележавају, наслеђене од предака.

ТРАНСГЕНЕРАЦИЈСКИ ПРЕНОС ОБРАЗАЦА ПОНАШАЊА: Како нам преци утабавају животни пут

Фото Shutterstock

Међутим, то је само лако видљиви врх леденог брега када је реч о свему ономе што се преноси из генерације у генерацију, добром и лошем, што нас одређује као личност, а чега најчешће нисмо ни свесни. Понекад осећамо као да нам нешто "јаче од нас" шапуће како да се понашамо, а најчешће чак ни то не примећујемо, већ само живимо по различитим обрасцима понашања. Шта су трансгенерацијска преношења и још штошта значајно о овој занимљивој теми објашњава нам професор Владо Илић, учитељ "Поретка љубави":

- То је основа на којој је базиран наш живот, хтели ми то или не. Нисмо самоникли. Нисмо пали ни са Венере ни Марса, иако понекад то тако делује. Иза нас су наши преци. Они су сејали, ми данас жањемо. Узмимо, на пример, само родитеље једног детета и њихове родитеље. У три генерације колико нас има? Седморо: мама, тата, бабе, деде са обе стране. Ако на исти начин погледамо само последњих непуних хиљаду година, приближно нас има осам и по милијарди. За само хиљаду година било је неопходно осам и по милијарди директних предака да бисте ви сада седели овде са мном, а човек постоји више милиона година. Можете ли да замислите ту огромну реку предака? Сви су они стајали у животу, одвајкада живот добијали и давали га даље, до вас. Да не узимамо у обзир живот који је у другим облицима и формама постојао пре настанка човека. У онтогенези имамо проктично брзу рекапитулизацију филогенезе. Готово десет одсто информација у нашој ДНК структури сачињено је од генетских информација вируса.

Препознајте матрицу понашања

Како да препознамо да нешто није наше, аутентично, већ је "кодирано" раније?

- То углавном не препознајемо одмах. Најчешће кривимо оног другог, бившег па садашњег или неког трећег, и док кривимо друге не дозвољавамо себи да се суочимо са собом. Да бисмо препознали матрицу нашег понашања неопходно је да дозволимо себи да се одмакнемо корак и погледамо ширу слику. Када нам се, на пример, увек дешава исто, када у партнерским односима увек дођемо до једне тачке и ту се посвађамо, напустимо вољену особу или она нас, то нам на врло јасан начин говори да такво понављање не мора да има везе са нама већ с нечим што из прошлости носимо у својој генетској структури.

Шта то значи?

- Да ли смо болесни или здрави, плашљиви или храбри, нерасположени или срећни, коцкари, губитници или победници, жртве или убице, да ли смо успешни.., зависи у великој мери од тога шта су проживели наши преци. Свака емоција, све што су они доживели, кроз шта су прошли, све је записано у нашим генима. Када неко свира виолину или је добар уметник, добар економиста, онда се каже "како си добар економиста на деду, или добра уметница на бабу, или добар виолиниста на тетку"... Ретко чујемо да се за некога каже "какав си криминалац на прадеду". Волимо да гледамо и видимо позитивне ствари. Али у наше гене су утиснуте све информације, па и негативне. То је давно спознала и медицина, па лекари при анамнези питају о наследним болестима. Дакле, све информације од прапочетка постојања живота утиснуте су у нашу генетску структуру.

Да ли, уз генетику, постоји још нешто што има утицаја на нас?

- Да, ми нисмо само пуки продукт генетике, то је само један део, а други је морфогенетика, оно што се преноси енергетски, морфогенетским пољима. Kада се споје једно са другим (генетика и морфогенетика), то може на живот да утиче веома продуктивно, али истовремено може да буде и основа за настанак блокада са којима се носимо у животу. Трећи део чине сва наша искуства у овом животу. Многа су детерминисана генетским и морфогенетским записима које носимо, али не сва. Велики утицај на наш живот има, пре свега, оно што нам се десило у детињству, независно од тога да ли је то системско понављање генетске информације коју носимо. На пример, ако неко рано остане без родитеља, или доживи злостављање или неку другу трауму, или је рођен у ратним условима.., то оставља одјек за читав живот.

У ПРОШЛОСТИ ЈЕ ИЗВОР БЛОКАДА И СТРАХОВА

До колико колена уназад може да досеже утицај трансгенерацијских преноса на нас?

- О томе имамо врло мало информација. Тако, рецимо, у неким индијанским културама важи мишљење да можете рећи да сте староседеоци одређеног завичаја тек када је на том месту покопано седам претходних генерација. Можда због тога постоји идеја о томе да се трансгенерацијски утицај може ограничити на седам колена. Неки то ограничавају на три, други на десет колена... Из искуства могу рећи да то уопште не можемо да ограничимо. У једном консталацијском раду смо, на пример, отишли 17 генерација уназад. То је био рад учесника који је тада први пут био на семинару. Не дешава се често да свесно одемо тако далеко. Истовремено имамо ситуације у консталацијским радовима у којима, на нивоу који није доступан нашој когнитивној свести, одемо много даље у прошлост док не дођемо на место извора блокада, страхова или болести у овом животу овде и сада. Говоримо о генетском наслеђу, генетским болестима.., али не знамо докле то досеже. Не само зато што више не познајемо наше претке. Можда знамо до прабабе или чукундеде, ретко ко зна даље. Нема прича и сазнања о томе или, ако их има, оне су углавном умотане и ко зна колико пута испричане, можда улепшане, у сваком случају промењене, тако да немамо аутентичних когнитивних сазнања, али имамо емотивних и енергетских.

Дозволите себи да будете другачији

Како се супротстaвљамо трансгенерацијском преносу?

- Неопходно је да се суочимо са узроком теме која нас "жуља" и да дозволимо себи да смемо бити другачији. Иако је из мог искуства трансформација најчешће могућа, то се не дешава увек одмах, некад треба времена за њу... За суочавање и промену треба храбрости, јер је једноставније ићи колотечином, добро утабаном стазом понављати исто. Када признамо да смо исти као наш предак, с ким смо уплетени, отварамо себи врата да постанемо другачији.

Како то изгледа у пракси?

- Испричаћу вам пример учесника који је пре више од 10 година дошао на семинар због своје здравствене теме - тромбозе, због чега је редовно морао да пије лекове. Како више није желео да буде овисник о медикаментима, дошао је да се суочи са узроком своје болести. У консталацијском раду смо стигли до 30-годишњег рата у 15. веку, када је један од његових предака искрварио од задобијених повреда на ратишту, наочиглед вољене супруге и њиховог малог сина. Та дубока траума допринела је да се у његовој генетској структури етаблира информација која је довела до појаве тромбозе као наследне болести у најмање пет последњих генерација. Да се то не би поновило, организам у наредним генерацијама генерише све гушћу крв – како не би поново дошло до смрти искрварењем, што прелази у други екстрем и доприноси тромбози. Када је у раду узрок изашао на видело, дошло је до спонтаног исцељења, он је у року од једног месеца престао да пије лекове и добро му је и дан-данас.

Шта све може да се пренесе на овај начин?

- И лоше и добро. На почетку сам поменуо неке од наследних врлина. Али исто тако и интелигенција, изглед, боја косе и очију, облик носа, величина полног органа, интересовања, матрице понашања, љубавни и други партнерски односи, страхови, блокаде, болести, лош или добар имунитет... Можда би у овом контексту било једноставније одговорити на питање шта се не преноси на овај начин. Како на личном, тако и на колективном нивоу. Различите теме се системски понављају, како у малом тако и у великом. Системска понављања можда једноставније можемо схватити ако их погледамо у великом историјском контексту.

Можете ли навести нека?

- У току свеопштег великог страдања у Другом светском рату, имали смо и до тада незапамћено страдање и геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима. Након непуне половине века то се понавља на нашем поднебљу, па смо опет имали страдање у братоубилачком рату при распаду Југославије, пре свега страдање Срба, Хрвата, Босанаца и свих других који су учествовали у томе. Знање о томе се политички злоупотребљава, па смо данас поново сведоци како се уноси немир и звецка оружјем на просторима Балкана. Системско понављање имамо и на Блиском истоку. Јевреји, који због великог страдања на поклон добијају државу, не успевају да себи приуште живот у миру. Превише жртвено-убилачке енергије носе у свом генетском запису. И тако бивше жртве постају убице над комшијама Палестинцима, који постају нове жртве. Слично се десило и Ирцима који су се отиснули у Нови свет, како више не би били угњетавани од стране Енглеза. Жртвено-убилачка енергија и њихов завет "никад више жртва" доводе до тога да бивше жртве постају нове убице - над староседеоцима америчког континента убијајући до истребљивање Индијанце. То је један ниво.

Има их више?

- Има их много, како на колективном тако и на индивидуалном нивоу. Један од нивоа је здравље, други је везан за наследне болести, следећи за успешност, па за чињеницу да је неко победник а неко губитник, наредна се огледа у кукавичлуку или храбрости, у лошем или добром расположењу, затим у осећању мање вредности, среће, у болесној или здравој сексуалности, у добрим или лошим партнерским односима...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНА НОВОГОДИШЊА ПОНУДА ПО СЈАЈНИМ ЦЕНАМА