Панорама

ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ ПАТЕ ЗБОГ ТРАУМА ИЗ ДЕТИЊСТВА Најновија истраживања оставила све у чуду

18. 11. 2024. у 15:54

ПСИХИЧКИ ожиљци из детињства нису резервисани искључиво за људе: студије указују да и животиње носе трајне трагове раних трауматских искустава, поготово младунци који су рано остали без мајке.

ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ ПАТЕ ЗБОГ ТРАУМА ИЗ ДЕТИЊСТВА Најновија истраживања оставила све у чуду

Психички ожиљци из детињства нису резервисани искључиво за људе: све већи број студија показује да дивље животиње носе трајне трагове трауматских искустава из детињства, што представља неистражен феномен међу дивљим животињама.

Индекс кумулативних несрећа је нови термин за мерење степена траума код животиња. Инспирисан истраживањима људске психологије, овај индекс процењује стрес акумулиран током живота животиње, пружа увид у њено емотивно стање и служи као показатељ патње у животињском царству.

Истраживачи су идентификовали неколико извора проблема код животиња. Екстремни временски догађаји, као што су суше или одложено пролеће утичу на психолошки живот животиње. Ови услови не утичу само на доступност хране, већ и на преживљавање младунаца, па стрес животне средине има директне последице на њихово понашање и развој.

Осим екологије, и породични догађаји и њихова динамика такође имају велику улогу у "детињству" животиња. Губитак родитеља, посебно смрт мајке, веома утиче на младе животиње. Студије које су спроведене на мрмотима жутог стомака показују да губитак мајке значајно смањује шансе за преживљавање младе животиње. Понашање мајке, неопходно у раним фазама живота, обликује будуће понашање њених потомака.

Резултати истраживања мрмота илуструју сложеност интеракција услед стреса: млади мрмоти који се суочавају са недаћама у раном детињству показују смањену отпорност, а на њихово понашање утичу и односи са браћом и сестрама. Примећено је да у леглима са знатно више мужјака женкеразвијају мушкобањасто понашање.

Примена кумулативног индекса несреће могла би да омогући прилагођавање стратегијама очувања животиња. Уместо да се фокусирамо само на еколошке претње, било би релевантно усвојити приступ осмишљавањеа циљане интервенције заштите најугроженијих популација одређених врста.

Узимајући у обзир ране емотивне трауме животиње, може се побољшати не само добробит врста, већ и биодиверзитет. Овај нови приступ указује на потребу промене обрасца начина на који се дивље животиње процењују и штите.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО: РАДОСТ У ЗООЛОШКОМ ВРТУ: Рођен окапи у заточеништву