ПОМОЗИМО ИМ ДА ЛАКШЕ ПРЕЖИВЕ ЗИМУ: ДЗППС саветује како прихрањивати птице на исправан начин (ФОТО)

ДРУШТВО за заштоиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) подсећа јавност да са доласком хладних дана, дивље птице отежано проналазе храну, па позивају грађане широм Србије да адекватним прихрањивањем помогну птицама које живе у човековој непосредној близини да лакше преживе зиму.

ФОТО: Миодраг Златаров Даница Вељковић

У ДЗППС напомињу услед мразева, хладних и кишних дана, са светлошћу која траје све краће, птицама које остају у нашем подручју и током зиме, проналажење хране може предсатвљати изазов. Поред ових природних околности, несметан живот птицама додатно отежава негативан људски утицај.

- Претходних 50 година забележен је пад бројности код честих, такозваних „обичних“ птица, што је најочигледније код врабаца покућара, којих је, према студијама, око 247 милиона мање – наводе податке у ДЗППС. - Зимска прихрана не може у потпуности решити овакве проблеме, али је први и најмањи корак који грађани као појединци могу одмах да предузму и помогну одређеним врстама које посећују хранилице. Поред покућара, на хранилицама се могу очекивати и пољски врабац, велика, плава и јелова сеница, зелентарка, чижак, чешљугар, обична и северна зеба, велики детлић, кос, дрозд боровњак, гугутке.

Стручњаци саветују да, уколико нисте у могућности да континуирано, током целе зиме прихрањујете птице, не треба ни започињати са прихраном, јер када једном почну да посећују хранилицу, птице се наквикну на сталан извор хране, па ако се престане са прихраном, може довести до угинућа.

Када је реч о хртанилицама, постоје различити типови, а избор зависи од места где ће бити постављена. Најједноставнија се може направити од пластичне флаше кроз коју се провуче дрвце које ће птицама служити као постоље. Најважније је да храна остане сува, како се кварила од влаге.

ФОТО: Миодраг Златаров Даница Вељковић

Птице највише воле сунцокрет, али ће се послужити и ломљеном пшеницом, кикирикијем, орасима, бадемима. Важно је да све што им се понуди буде и сирово и непосољено. На „јеловнику“ за прихрану, могу се наћи и масне кугле које се набављају у продавницама за кућне љубимце или направити сами. Неке птице попут косова или дроздова боровњака воле сирово воће, па се птицама на дрвету може сервирати пресечена јабука на пола како би је птице лакше кљуцале.

Добро је да се у близини хранилице птицама остави и посуда са чистом водом, и потребно ју је редовно мењати, поготово када температура падне испод минуса и водене површине се заледе.

Поред тога што се помаже птицама, како напомињу у ДЗППС, прихрањивање је вишеструко корисно и забавно људима. Појављивање различитих врста које се могу посматрати, њихови међусобни односи, тразличита оглашавања, све то пружа лековиту везу са природом, поготово у градским срединама. Разигране сцене на хранилици врло брзо постану неопходна доза радости, што потврђују и различите научне студије које говоре о благотворном утицају птица на ментално здравље људи.

ФОТО: Миодраг Златаров Даница Вељковић

За више савета о прихрањивању, посетите сајт hranilice.pticesrbije.rs. Како бисте препознали птице које посећују хранилице, инсталирајте “Ptice na dlanu”, бесплатну апликацију за мобилне телефоне за распознавање птица.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ће наредне године, од 17. до 19. јануара организовати акцију „Грађанска наука“, а циљ је бројање птица на хранилицама широм Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације