ПОМИРИО РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ РАЦИОНАЛНОГ И ИРАЦИОНАЛНОГ: На данашњи дан рођен немачки филозоф Фридрих Шелинг
ЈЕДАН од најважнијих представника немачког идеализма, Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг, рођен је 27. јануара 1775. године. Његове идеје о природи, уметности, религији и филозофији имале су дубок утицај на филозофију 19. века.
ПИНТЕРЕСТ
Шелинг је студирао на Универзитету у Тбингену, где је стекао основна филозофска знања. Одушевљен радовима Имануела Канта и Јохана Готлиба Фихтеа, Шелинг је створио властиту филозофију, која је обухватала најразличитије области, од природне филозофије до естетике.
Његово најпознатије дело, "Системи филозофије природе" из 1799. године, представља корак ка новој интерпретацији природе као живог организма, у којем су сви елементи повезани у јединствен систем. Шелинг је, на неки начин, помирио разлике између рационалног и ирационалног, између науке и уметности, стварајући филозофску базу која је значајно утицала на развој романтизма, али и на критичко разумевање света уопште.
Његова филозофија није се бавила само апстрактним питањима, већ је имала и дубоко политичко и друштвено значење. Кроз своје идеје, Шелинг је поставио темеље за разумевање уметности као средства за изражавање слободе и људске креативности, док је у религији видео начин за повезивање човека са дубљим, унутрашњим светом.
Шелинг је био професор на универзитетима у Јени, Вирмбергу и Минхену, где је утицао на многе филозофе, укључујући Хегела, Шопенхауера, али и на развој немачке филозофије уопште. Иако је током живота био помало у сенци својих савременика, његов филозофски допринос постао је неспоран, а данас се сматра једним од кључних мислилаца који су обликовали филозофску сцену 19. века.
Шелинг је преминуо 20. августа 1854. године у Бад Рагажу. Његово наслеђе и даље је предмет истраживања и дискусије међу филозофима и историчарима филозофије.
Препоручујемо
ЈЕДАН ДЕТАЉ СЕ ПОНОВО ВРАЋА У ДНЕВНЕ СОБЕ: Дуго се сматрао потпуно застарелим
11. 02. 2026. у 17:00
ЈАПАНСКА ТЕХНИКА ПРАЊА КОСЕ КОЈУ МОРАТЕ ДА ПРОБАТЕ: Трик је у овоме!
11. 02. 2026. у 15:05
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)