ШТА КАЖУ ИСТРАЖИВАЊА: Четвородневна радна недеља има велике предности, али и неке мане

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

24. 07. 2025. у 23:45

НЕМА много сумње да је конкуренција за добра радна места и за задржавање тренутног посла велика.

ШТА КАЖУ ИСТРАЖИВАЊА: Четвородневна радна недеља има велике предности, али и неке мане

Фото Илустрација Д. Поздеровић

Поред тога, све су већи захтеви да радници побољшају своје вештине, буду продуктивнији и лојалнији. Са друге стране, стрес на послу и сагоревање радника су у порасту, а многи млађи запослени желе посао који нуди бољу равнотежу између самог посла и приватног живота. Да ли је четвородневна радна седмица решење?

Широм света, у многим земљама постоји иницијатива за скраћење радне недеље са 5 на 4 дана, а и вршена су истраживања на ову тему. Многи запослени који су искусили овај нови, радни принцип, осетили су боље ментално, па чак и физичко здравље, а забележено је значајно смањење сагоревања на послу.

Једна од брига, међутим, јесте да послови са великим захтевима и прековременим радом могу довести до повећаног стреса, јер радници покушавају да ураде исту количину посла у мање сати. Још једна брига је да неки послови, као што су рад у малопродаји или кориснички сервис, захтевају покривеност током целе радне недеље, па послодавци могу имати веће трошкове јер морају да ангажују више људи.

Један споредни ефекат четвородневне радне недеље јесте тај што запослени ређе узимају слободне дане ради обављања личних обавеза, као што су посете лекару или стоматологу. Такође, још једна предност је смањење времена проведеног у путовању до посла и смањење емисије штетних гасова.

 

ШТА СЕ ДЕШАВА НА ПСИХОЛОШКОМ НИВОУ

Нема много сумње да већина радника даје преност краћој радној недељи. У ствари, многи су се брзо навикли на такав распоред, а неки су изјавили да не би прихватили повратак на пет радних дана чак ни за већу плату.

Један од важних фактора скраћеног радног времена је осећај флексибилности и контроле који запослени имају над својим животима. Они могу да планирају дужи викенд за путовања или да "пети дан" искористе за обављање обавеза. Послодавци би могли да искористе тај појачан осећај контроле тако што би понудили више флексибилности у радном распореду, чак и ако остану при четрдесетчасовној радној недељи.

Иако се послодавци могу жалити на мањак радних сати, постоје стратегије које могу осигурати да продуктивност не опада, чак ни са скраћеним радним временом. На пример, у неким компанијама ограничава се трајање састанака како би се подстакли радници да више ураде за мање времена, пише Сајколоџи тудеј.

 

КАКО ЈЕ ТЕКЛО ИСТРАЖИВАЊЕ

У недавној студији, проучавано је хиљаде радника у Америци, Великој Британији, Бразилу, Немачкој и другим земљама који су били укључени у пилот-програм четвородневне радне недеље у трајању од годину дана и то без смањења плате. Једна од брига била је да ће смањење радних сати (32 уместо 40) довести до пада продуктивности. Углавном, то се није догодило. Заправо, након студије, велика већина компанија задржала је четвородневну радну недељу.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате