Панорама

ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Ово није библијска прича о Црвеном мору, ово је чиста наука

Предраг Стојковић

09. 10. 2025. у 02:14

ПОДРУЧЈЕ које данас заузима Црвено море пре отприлике 6,2 милиона година прошло је кроз драматичну промену какву геолози називају пуним исушивањем, а потом наглим плављењем.

ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Ово није библијска прича о Црвеном мору, ово је чиста наука

Истраживачи са Универзитета науке и технологије "Краљ Абдула" открили су да је ово море, које данас повезује Арапско море и Средоземље преко Баб ел Мандеба и Суеског канала, у једном тренутку престало да постоји као море у правом смислу, претворивши се у огромно слано језеро или чак у слану долину, а тај прелаз са исушене површине до поновног попуњавања морем догодио се веома брзо по геолошким мерилима, преноси, SciTechDaily.

Подводни кањон као доказ

Ово откриће засновано је на комбинацији сеизмичког снимања дна Црвеног мора, анализама микрофосила и прецизном одређивању старости седиментних слојева путем геохемијских техника. У седиментима се налазе слојеви соли и гипса, остаци језера или базена врло високог салинитета, који су се формирали када је вода испаравала а море је било блокирано са севера и са југа.

Северна веза према Средоземљу била је прекинута, док је пут са југа према Индијском океану био онемогућен вулканским узвишењима код острва Ханиш или сличним баријерама. Током сушног периода, тло базена било је изложено ерозији и ветровима, док су се со и гипс таложили у великим количинама.

Након периода који је трајао можда не више од сто хиљада година, дошло је до врло снажног плављења с југа када је море из Индијског океана пробило баријере. Вода је муњевитом акционом снагом пробила вулканске препреке код пролаза Баб ел-Мандеб, изливање морске воде је формирало подводни кањон дужине око 320 километара, и тај канал је значајан траг тог догађаја који је остао видљив на морском дну. Надирање воде је довело до наглог враћања морских услова, биотопа и успостављања веза са океанима какве данас познајемо.

Шта се дешавало током сушне фазе

Током те сушне фазе Црвено море није било море какво видимо данас – фауна која је захтевала морске услове изумрла је или је била изложена врло тешким условима високог салинитета, а када се море вратило, морски екосистем је био обновљен. Корални гребени који данас постоје и разноврсне морске врсте које настањују Црвено море сведоче да је екосистем успео да се опорави.

Овај догађај је важан јер показује како се климатолошки услови (суша, топлота, испаравање), заједно са тектонским покретима и вулканском активношћу, могу удружити и скоро искључити читав морски систем, да би он онда био знатно промењен, али поновно успостављен.

Временски период од пре око 6,2 милиона година, ставља овај догађај пре познатог Занкленског поплављивања Средоземног мора, па Црвено море има јединствену причу о нестанку и поновном рођењу у оквиру кризе салинитета Месинијана (Messinian salinity crisis).

Откривање да је Црвено море потпуно ишчезло, а потом се вратило у временском оквиру краћем од сто хиљада година, мења наше разумевање како океани и мора могу реаговати на промене у клими, тектонским баријерама и салинитету. Овај налаз нас подсећа да су чак и наизглед стабилни морски системи изложени екстремним променама, али и да природа има способност опоравка када се услови обнове.