Панорама

Научници открили: Ево у које доба дана жудња за ужином достиже врхунац

Предраг Стојковић

02. 05. 2026. у 23:33

ЧЕСТО нам делује као да жудња за ужином дође спонтано, али она заправо има свој "распоред". У зависности од наших обавеза, нивоа енергије и навика, научници су открили да постоји одређено време када је највећа вероватноћа да се појави.

Научници открили: Ево у које доба дана жудња за ужином достиже врхунац

Можда мислите да вас жеља за храном "ухвати" ниоткуда, али изгледа да то није баш тако. Научници су открили да се жудња да нешто "само презалогајимо" најчешће појављује у врло предвидљивом тренутку дана.

Истраживање спроведено међу 5.000 учесника у Америци показало је да су жудње за храном редован део свакодневице. У просеку, људи имају око две такве жеље дневно, док скоро четвртина каже да се то дешава и чешће.

Обично се јављају у два таласа: Један раније током дана, када телу почиње да недостаје енергија, а други касније, у тренуцима опуштања. Управо ти периоди најчешће постају "критичне тачке" - а према подацима, жеља за храном је најјача у три сата и 42 минута после подне.

Пада у време када је ручак прошао, а вечера је још увек удаљена неколико сати. Енергија опада, а жеља за нечим брзим и задовољавајућим преузима контролу.

ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНА ГЛАД

Разлог за то лежи у комбинацији физичких и психолошких фактора. Неколико сати након оброка, ниво енергије природно опада. Ако су доручак или ручак били ужурбани или нису садржали довољно хранљивих материја, тај пад је још израженији. Са друге стране, дуго седење, рад за компјутером или чак обична досада могу да створе утисак да нам је потребна храна, да би послужила као нека врста паузе или "ресет" дугмета за организам.

Научници истичу да је важно направити разлику између стварне глади и жеље. Глад је потреба тела за енергијом, док је жеља често реакција на умор, навику или емоцију. Управо зато један од начина да се изборите са изненадним грицкањем јесте да скренете мисли, јер жеља, за разлику од глади, често брзо прође.

Оно што додатно компликује ситуацију јесте интензитет тих импулса. Жудње се појављују нагло, делују хитно и траже пажњу, па у тренутку могу да изгледају јаче него што заиста јесу. Први корак ка контроли је да препознате шта је заиста потреба, а шта навика.

Такође, када жудња "удари", већина људи не посеже за лаганим или здравим опцијама. Истраживање показује да се најчешће бира такозвана храна за утеху, затим пржена и слана јела. На врху листе су пица, бургери, помфрит, такоси и пржена пилетина - намирнице које дају брзо задовољство и имају јак, препознатљив укус.

Занимљиво је и да већина људи радије задовољава те жеље код куће него да купује храну. Скоро две трећине испитаника каже да ће пре сами нешто припремити, а више од половине редовно кува управо оно што им се у том тренутку једе. Нeки чак проводе више од сат времена правећи сложенија јела, само да би погодили тај конкретан укус, преноси "Јаху хелт".

Све то показује да жеље за храном нису само ствар апетита, већ део ширег обрасца који укључује навике, енергију и свакодневну рутину. Када препознате када се најчешће јављају, можете лакше да направите свестан избор, уместо да реагујете импулсивно.

(rt.rs)

БОНУС ВИДЕО - АНГЕЛИНА ТОПИЋ ЗА "НОВОСТИ": Прва реакција после светске медаље